Izvor: RTS, 26.Dec.2011, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo rasipanje energije
Svaki stanovnik Srbije, u proseku troši 40 odsto više energije za grejanje i hlađenje nego stanovnici Evrope. Energetski efikasne zgrade su pojedinačni slučajevi, ali će od oktobra, za izdavanje građevinske dozvole, biti neophodan elaborat o energetskoj efikasnosti zgrade.
U Srbiji se, po stanovniku, troši 40 odsto više energije za grejanje i hlađenje nego u Evropi. Od septembra sledeće godine stupa na snagu pravilnik energetske efikasnosti koji predviđa da svaki novi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << objekat da bi dobio upotrebnu dozvolu, mora imati pasoš energetske efikasnosti.
Inspirisan tradicionalnom gradnjom Aleksandar Radovanović inženjer iz Crne Trave, čija se porodica već pet generacija bavi građevinom, patentirao je zid koji štedi ne samo na energiji za grejanje već i za hlađenje.
Radovanović objašnjava da je zid od cigle i betona, blokova, da je vazdušni sloj od trske, a izolacija od vune ili stirodura, stiropora.
"To je jedan sistem koji objedinjuje i ventilisanje fasade i ventilisanje krova, znači imamo dvostruku fasadu i dvostruki krov kao jedan sistem koji funkcioniše i odnosi višak toplote leti, a smanjuje energiju za grejanje zimi", kaže Radovanović.
Energetski efikasne zgrade za sada su tek pojedinačni slučajevi. Svi koji posle 30. septembra sledeće godine podnesu zahtev za izdavanje građevinske dozvole, moraće da imaju elaborat o energetskoj efikasnosti zgrade.
"Ovim pravilnikom mi smo drastično uslovili poboljšanje termičke izolacije u novoprojektovanim projektima. Ako se do sad standardno projektovalo osam centimera izolacije, ugrađivalo pet, sad ćemo projektovati 12 centimetara i nadam se isto toliko ugrađivati", kaže profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu Milica Jovanović Popović.
Načelnik Odeljenja za gradnju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Jasminka Pavlović kaže da će svi koji žele da adaptiraju svoj objekat, da saniraju ili energetski saniraju objekat, takođe, morati da imaju elaborat o energetskoj efikasnosti zgrada.
Ušteda na duži rok
Pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Bojan Đurić kaže da su to stvari koje poskupljuju izgradnju objekta, ali se na jedan srednji rok isplaćuju.
"Mi smo izračunali da se samo oblaganje izolacionim materijalima objekata koji trenutno postoji, a ima ih između 500.000 i 700.000, isplati kroz četiri sezonska računa za struju", ističe Đurić.
I pored krize i besparice u Srbiji se energija rasipa, dok se u mnogo bogatijim zemljama strogim propisima u građevini maksimalno štedi.
Šef nemačko-srpskog projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu Volfgang Šut kaže da je Evropska unija tek uvela energetski pasoš i da će ga svaka zemlja u Evropi imati.
"Kako će on izgledati zavisi od zemalja pojedinačno. Pasoš daje vlasniku ili kupcu kuće bolje informacije o troškovima za investicije, ne samo oko kupovine ili gradnje, već i na dugi rok", kaže Šut.
Vlasnici stanova imaće tačnu evidenciju koliko energije troše i koliko mogu da uštede na godišnjem ili mesečnom nivou.
"Oko 9.000 stanova koji su u poslednje dve godine useljeni u Beogradu, plaćaju grejanje po potrošnji i njihova potrošnja je 40 odsto manja nego što je prosečna potrošnja energije u Beogradu", kaže Petar Vasiljević iz Beogradske elektrane.
Od početka sledeće godine država će omogućiti uzimanje beskamatih kredita onima koji žele da renoviraju stanove kako bi smanjili rasipanje energije, za šta je obezbeđeno dva miliona evra.
