Izvor: RTS, 08.Nov.2014, 20:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupo održavanje ničijih ambasada
Posle raspada Jugoslavije bivše članice su podelile zlato i novac. Ni posle dvadeset godina, međutim, nije podeljen veliki deo zemljišta i objekata širom sveta koje je posedovala ta država. Proces podele diplomatsko-konzularne imovine, kako saznajemo, uskoro bi trebalo da bude nastavljen.
SFRJ je posedovala imovinu svuda u svetu, međutim, još se ne zna šta kome treba da pripadne. Kada bi se predstavnici komisije sastali, možda bi i postigli konačan dogovor o podeli imovine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
"Baš izraziti problem je retko sastajanje mešovite komisije. To retko sastajanje dovodi Srbiju u jedan vrlo nepovoljan položaj, jer mi smo dužni po ugovoru o sukcesiji da upravljamo, gazdujemo, održavamo i čuvamo sve te objekte do konačne primopredaje", navodi generalni sekretar Ministarstva spoljnih posova Veljko Odalović.
Zbog promenjenih interesa i ekonomske situacije, današnjim državama veliki objekti ne trebaju. Poput onih na Menhetnu, u Nju Delhiju ili Braziliji. Ipak, do konačne raspodele, komunalije i održavanje nekretnina plaća Srbija.
Visoka predstavnica Republike Slovenije za nasledstvo Ana Polak Petrič kaže da se komisija nije sastala od 2012. godine. Navodi da bi sastanak trebalo da se održi u Skoplju.
"Svima je u interesu da do konačne podele dođe što pre. Istina je da objekti propadaju i da je veliki teret na Srbiji jer ih ona održava. Ostalo je još 30 odsto da se podeli. Imovina u Latinskoj Americi i Africi je podeljena ali nije realizovana primopređa jer se čeka na taj sastanak", kaže Ana Polak Petrič.
Prošle godine za renoviranje ambasada koje su pripale našoj zemlji u Parizu, Briselu, Budimpešti i Otavi, izdvojeno je milion i 600 hiljada evra. U zgradi srpskog konzulata u Budimpešti, adaptira se osam stanova za zaposlene i rezidencija za ambasadora. Sređivanje te zgrade uštedeće državi 7.000 evra mesečno koje je do sada izdvajala za kiriju.
"U svetu postoje neke nepokretnosti koje su već pripale RS i za koje hitno trebalo doneti odluke šta će se sa njima. Opredeljenje vlade je ušteda, što znači da ukoliko je zaista nepotrebno za diplomatsko-konzularna predstavništva, bilo za život ili rad Ambasade, o tome se može razgovarati. Ukoliko to nije potrebno, treba to prodati", kaže direktor Direkcije za imovinu Jovan Vorkapić.
Koliko Srbiju u stvari košta raspad Jugoslavije, bar kada je reč o prilogu B sporazuma o pitanjima sukcesije, teško je utvrditi. Kada će se mešovita komisija ponovo sastati, takođe. Ono što je izvesno, jeste da našoj zemlji u raspodeli imovine diplpmatsko-konzularnih predstavništava pripada 39,5 odsto.
