Izvor: RTS, 02.Nov.2011, 10:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skuplje za stomak nego za ormar
Iako globalna ekonomska kriza nije znatnije ugrozila dobar standard u Švedskoj, vremena su se, ipak, promenila. Dominanatna potrošačka logika Šveđana je dati više za hranu, a manje za odeću.
U Kraljevini Švedskoj, zemlji poznatoj po socijalnom blagostanju i najstrožim poreskim pravilima u svetu, kojima ne mogu da umaknu ni najbogatiji pojedinci i kompanije, srednja klasa počela je da menja svoje potrošačke navike.
Potrošačka logika većine Šveđana mogla >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bi da se objasni kao "od šampanjca do jeftinih krpica". Na trpezi se služi luksuzna roba, u ormaru stoji ona sa rasprodaje.
"Treba da znate šta hoćete da obučete, a šta da jedete. U suprotnom, postajete žrtva marketinga", smatra potrošač Lars Vikingson.
Prosečna primanja su oko 48.000 dolara godišnje. Mnogima iz srednje klase sniženja pomažu da uštede za druge stvari.
"Večeras za trpezom imamo losa, koji se upravo krčka u loncu kod kuće. To je luksuzan proizvod i više košta, ali ako dobro planirate troškove, ne mora da bude tako skupo", napominje Bit Verholt.
Potrošački trend na liniji dva ekstrema, jeftino i skupo, vremenom bi, smatraju analitičari, mogao da rezultira osetno manjom potražnjom robe čija je cena negde u sredini.
Istraživač potrošnje Sofija Ulver Snejstrup sa Univerziteta u Lundu kaže da je na delu neka vrsta potrošačke demokratije.
"Većina smatra da osim na jeftine, ima pravo i na skupe stvari, jer one su sada dostupne i onima koji ranije nisu mogli da ih kupe", navodi Ulver Snejstrup.
Sa bruto domaćim proizvodom od oko 440 milijardi dolara u kojem poreski prihodi čine gotovo polovinu i, niskom stopom nezaposlenosti i inflacije, Švedska ostaje simbol zavidnog životnog standarda.
Pravična raspodela bogatstva rukovodeći je princip ustavne monarhije, u kojoj su privatni i javni sektor podjednako moćni.
