Izvor: Blic, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupe reči
Moglo bi se reći - eto, prošla je još jedna epizoda u odnosima Srbije i Crne Gore. Može se i dodati - na kraju je sve ispalo dobro. Ali, poenta za jednu vlast koja tvrdi da je ozbiljna i koja ima sijaset krajnje ozbiljnih državnih problema, ne bi trebalo da je u tome. Pravo pitanje jeste smeju li vlasti Srbije sebi, zbog izjava i nepromišljenih poteza svojih činovnika, da dozvole usijavanje odnosa sa nekom drugom državom, u ovom slučaju Crnom Gorom.
Činjenica je da je sve otpočelo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada je Crna Gora zabranila ulazak vladici mileševskom Filaretu na svoju teritoriju. Pojedini ministri u srpskoj vladi prionuli su na posao. Pokušavali su da izglade stvar, i činili su to daleko od očiju javnosti. A, onda su se uključili oni koji nisu ni prstom mrdnuli da vladici koji im je na srcu pomognu. Ali, zato su nastupali javno i slali nedopustive poruke kojima su dodatno iskomplikovali odnose dve države. I to čime? Uvredama, kao da je s druge strane Srbija zemlja blagostanja. Ili potezom ministra Ilića koji ne ode na sastanak u Crnu Goru, najavi da će na sednici Vlade tražiti da se slučaj Filaret reši, a onda o tome ne kaže ni reč. Sada najavljuje da će učestvovati na mitingu na prelazu Ranče.
Srbija ne treba da ćuti, ali takvo ponašanje je nedopustivo. Porazno je i moglo je mnogo da košta to što pojedini činovnici Srbiju shvataju kao pozorišne daske za sebe ili svoju partiju. Oni bi trebalo da znaju da je Srbija, posle svega, država kojoj je preskupa svaka pogrešno izgovorena rečenica. I trebalo bi da znaju da je i u običnom životu komšija bitan i neko ko najčešće prvi skače u pomoć. A Crna Gora bi trebalo da je Srbiji najbliži sused.
