Izvor: Politika, 30.Jun.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup u čast maline
Oko četrdeset proizvođača iz valjevskog kraja, uz podršku kolega iz Arilja i nekolicine uglednih stručnjaka, juče iz Brankovine poručili da je malina čudesna voćka i da se za njen opstanak valja boriti
Valjevo – U čast najprofitabilnije srpske voćke maline juče je, po 51. put, u Brankovini kod Valjeva održana tradicionalna privredno-turistička manifestacija „Dan maline” u čijem nadnaslovu je stajalo „Srce Srbije”. Međutim, lako se moglo dogoditi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da od ovog skupa i ritma srca ne bude ništa jer do poslednjeg momenta nije bilo zainteresovanih za njegovu organizaciju. Zahvaljujući tome što se Turističko društvo „Ljuba Nenadović” iz Brankovine, koje je davne 1962. godine bilo pokretač i prvi organizator „Dana maline”, prihvatilo uloge domaćina niko nije pocrveneo.
Da bi to bio veliki propust, pa i sramota, svedoči i to da se juče u Brankovini okupilo oko 40 proizvođača malina iz valjevskog kraja kao i grupa njihovih kolega iz Udruženja voćara iz Arilja. I pored svih problema koji prate ovu proizvodnju oni su na izložbu koja prati manifestaciju doneli svoje reprezentativne plodove, ali i mnogo optimizma kada je u pitanju malinarstvo koje godinama ide silaznom linijom. Ovogodišnji rod, kako smo čuli, za 30 odsto je manji, pre svega zbog posledice prošlogodišnje suše, ali je za utehu što su plodovi izuzetnog kvaliteta što prati i prosečna otkupna cena od preko 190 dinara za kilogram uz stalni njen rast. Berba u valjevskom kraju je trenutno na polovini i potrajaće još dve do tri nedelje kada će se preciznije znati ovogodišnji rod s nešto više od 2.000 hektara.
Posle otvaranja manifestacije „Dan maline” profesor dr Miladin Ševarlić, u izjavi za naš list, kazao je da su kod nas, kada je u pitanju malinarstvo, u startu napravljene određene greške a ponajpre izostanak samoorganizovanosti proizvođača, prerađivača i izvoznika. Izostalo je formiranje sopstvenih rasadnika i matičnjaka, napominjući da sve vreme uvozimo sadnice koje, ciljano ili ne, uništavaju našu proizvodnju. Naveo je da mi nismo ozbiljno shvatili i pratili konkurenciju pri tom navodeći primer da je Poljska od 2008. godine površine pod malinom povećala za 25.000 hektara i na taj način po količini i cenovno skoro eliminisala srpsku malinu na ulaznim rampama tržišta EU, bez obzira na to što je naša boljeg kvaliteta.
Međutim, i pored svih ovih propusta i okolnosti on smatra da još postoje šanse da se naše malinarstvo vrati na veliku scenu, s obzirom na podneblje i druge povoljnosti, ali ne uz spiskove nerealnih želja i priče, već putem brojnih i konkretnih aktivnosti u čijoj osnovi će biti maksimalno poštovanje nauke i struke. Inače, duže vreme malina iz Srbije koristi se, kako smo čuli, kao začin za slične plodove koji su proizvedeni na drugim meridijanima.
Milijan Isailović iz valjevskog sela Suvodanja, koji pod malinom ima oko jedan i po hektar, na 700 metara nadmorske visine, zadovoljan je rodom, kvalitetom i otkupnom cenom. Kaže da je bilo nerealno očekivati posle prošlogodišnje neupamćene suše da bude bolje i po njemu ono što je najbitnije maline su se dobro oporavile. On očekuje da će ubrati nešto više od tri tone a za plodove mikera već dobija od otkupljivača 200 dinara za kilogram.
Milan Marković iz okoline Stava, koji je bio jedan od najmlađi učesnika na „Danu maline”, nije zadovoljan rodom, ali na kvalitet nema zamerke i očekuje da će s hektara ubrati preko dve tone malina a na aktuelnu otkupnu cenu od 190 dinara nema primedbu.
Na manifestaciji smo zatekli i Mladena Marića iz sela Sušice koji s preko tri hektara pod malinjacima u rodu ima i skoro dva hektara matičnih zasada. On je nagrađen za uvođenje novih jesenjih sorti među kojima je i poljska polkaod koje očekuje da će postati pravi hit u valjevskom kraju.
Na izložbi je pored mikera i tjulamena najviše bilo vilameta i manje količine autohtonih sorti. U gajbama proizvođača Boža Jokovića iz Arilja, inače predsednika Udruženja tamošnjih voćara, posetioci su mogli da vide i probaju plodove tjulamena koji otkupljivači trenutno plaćaju 300 dinara za kilogram.
Organizator 51. manifestacije „Dan maline”za najvećeg robnog proizvođača proglasio je Milana Savića iz Donjih Leskovica, najveći prinos, preko četiri tone po hektaru malina, imao je Živan Stanić iz Suvodanja, za inovacije u proizvodnji nagrađen je Dragan Tadić iz Gornje Bukovice dok je Milorad Raković iz Donjih Leskovica dobio priznanje za najuređeniji zasad.
Budo Novović
objavljeno: 01.07.2013.
