Izvor: Southeast European Times, 30.Jul.2011, 21:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skup taksi u Istanbulu

I Turci i stranci su žrtve prefriganih istanbulskih taksista.

30/07/2011

Ozgur Ogret za Southeast European Times iz Istanbula – 30.7.2011.

U ogromnom gradu, i turisti i stanovnici Istanbula oslanjaju se na taksi kao sredstvo prevoza. Međutim, mnogi taksisti kaljaju ugled profesije time što redovno varaju mušterije.

Najrasprostranjenija prevara je vožnja do destinacije dužom rutom, iako se do iste može doći kraćim putem. Oni koji ne poznaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << grad često nasedaju, zato što ne znaju kraći put.

Neki vozači čak imaju dva taksimetra, jedan za šire gume, a jedan za uže. Korišćenjem taksimetra namenjenog za uže gume vozač može da ga naštimuje tako da ispadne da je prevalio veću razdaljinu. Takođe, sličnost između novčanice od pet i pedeset lira omogućava taksistima da nasamare strance.

Rebeka Dofing, Amerikanka koja živi u Istanbulu, više puta je nasela na taksi prevare. Seća se jedne taksi vožnje od Eminonua do Bešiktaša koja ju je koštala 60 lira, umesto regularnih deset.

„Čačkao je taksimetar i naplatio mi je 20 lira. Dok sam se sa njim svađala oko toga, zamenio je novčanicu od 50 lira koju sam mu dala novčanicom od pet lira i tvrdio da mu nisam dala dovoljno novca. Bila sam zbunjena i dala sam mu još deset, a shvatila sam da je zamenio novčanice tek kada sam izašla iz taksija“, kaže ona.

Njena iskustva sa turskim taksistima pomogla su joj da se opameti. „Odmah taksisti dam do znanja da govorim turski, da znam gde idem i kako tamo da stignem, čak i kada nisam sasvim sigurna. Takođe, kada predajem novac taksisti, kažem mu koliko para mu dajem.“

Koncertni promoter Burak Čan kaže da je bend Braća Bluz jednom platio 50 lira da se taksijem odveze od Ortakoja do Sultanahmeta 2007.

„Kada su se požalili na veliku razdaljinu, vozač im je samo rekao da je 'Istanbul ogroman grad“, kaže on.

Na taksi prevare ne nasedaju samo stranci.

Emrah Ajdoglu jednom je tako prevaren za pedeset lira. Taksista mu je rekao da nema sitno da mu vrati kao kusur za sedam lira koliko je iznosila vožnja, vratio mu novčanicu od pedeset lira i rekao mu da je razmeni na obližnjem kiosku za novine.

„Izašao sam iz taksija da kupim paklicu cigareta i novine. Prodavac je pregledao novčanicu i rekao 'čoveče, ovo je lažan novac'. Okrenuo sam se i video da je taksi otišao“, priseća se on.

Vršilac dužnosti Zanatske komore istanbulskih taksista Erčan Akopru kaže da komora pokušava da istraži svaku pritužbu. Većina njenih članova je protiv takvih nepoštenih postupaka, ali komora tu ne može puno da uradi, pošto zakoni te slučajeve ne regulišu dovoljno precizno.

„Ne možemo ni da pošaljemo [taksiste] pred disciplinsku komisiju. Za to moraju biti prebačeni u Savez zanatlijskih komora“, kaže on.

Putnici mogu da se žale policiji, ali to često zahteva previše truda za ono što će dobiti.

U Istanbulu ima 18.000 taksi vozila, a u njima se smenjuje na stotine hiljada vozača. Nekvalifikovani vozači ili oni kojima je potreban dodatan posao lako mogu da postanu taksisti jer ne postoji državna kontrola.

„Moramo da imamo bolju evidenciju o taksistima“, kaže Akopru, dodajući da Komora o tom pitanju upravo razgovara sa kabinetom guvernera.

Nastavak na Southeast European Times...