Izvor: Politika, 10.Nov.2010, 17:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup posvećen stogodišnjici smrti Laze Kostića
BEOGRAD - Dvodnevni naučni skup posvećen stogodišnjici smrti Laze Kostića (1841-1909) počeo je danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, obraćanjem predsednika SANU akademika Nikole Hajdina i ministra kulture Srbije Nebojše Bradića.
Akademik Hajdin je rekao da je Kostić sa svim svojim talentima i znanjima, svim protivurečnostima, nedoslednostima i preterivanjima, bio burna, izuzetna i neponovljiva pojava, koja i danas privlači pažnju i nadahnjuje književne istraživače >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i pesnike.
Član Srpskog učenog društva od 1883. godine i redovni član Srpske kraljevske akademije od 1909, Kostić je, trudeći se da proširi granice i mogućnosti srpskog jezika, kovao nove reči i tražio nova sazvučja, naveo je predsednik SANU.
Hajdin je primetio da je Kostić, uz sav svoj raznovrsni spisateljski rad - pisao poeziju, tragediju, komediju, pripovetke, pozorišne kritike, rasprave iz oblasti estetike i filozofije, uređivao novine, „brinuo brigu i o sudbini svoga naroda, što ga je odvelo u politiku”.
„Poučen onim što je video i doživeo u politici, pesnicima je poručivao da se drže što dalje od te varalice, a sam je mnoge svoje pesme pokvario političkim porukama”, kazao je on.
Ministar Bradić je rekao da bi se Kostić mogao svrstati u red onih koji obeležavaju kulturu jednog naroda i dodao da gotovo nema srpskog pesnika koji se nije odmeravao i nadahnjivao Kostićevim majstorstvom.
„Dramski pisac, filozof, esejista, prevodilac, novinar, diplomata, doktor prava, profesor, beležnik, senator, član Srpskog učenog društva i Srpske kraljevske akademije, hroničar svog vremena i političar, za sobom je ostavio dubok trag u svemu što je radio”, naglasio je Bradić.
On je istakao da je Kostić jedan od retkih koji je pogađao suštinu i dimenziju srpske istorije i mentaliteta, „najupečatljiviji lik među velikanima duha na mapi naše kulturne istorije”.
„Već smo kročili u drugi vek koji nas deli od smrti Laze Kostića, a privlačnost odgonetanja njegovog života i dela opstaje”, ocenio je ministar kulture.
Predsednik Organizacionog odbora za pripremu naučnog skupa, akademik Ljubomir Simović kazao je da je Kostić jedan od najvećih pesnika novijeg doba, čije je raznovrsno i obimno delo ceo jedan vek otvoreno pitanje srpske književnosti.
„U istoj meri u kojoj je kontroverzno Kostićevo književno delo, kontraverzni su i sudovi o njemu. Uz sva priznavanja i hvale njegovih visokih uzleta, nije se moglo zažmuriti pred njegovim promašajima”, rekao je Simović.
On je podsetio da su oni koji su ga najviše slavili i hvalili i u njemu videli besmrtnika, ukazivali i na stranice nedostojne njegovog velikog talenta.
Tako je Veljko Petrović 1911. rekao da je Kostić i pored nesumnjivih vrednosti koje je ostvario, samo „torzo u velikog pesnika”, dok je Isidora Sekulić 30 godina kasnije kazala da je „Lazino delo samo fragment njegovih retko velikih sposobnosti”, naveo je Simović.
On je naglasio da Laza Kostić jeste „torzo” i njegove su knjige i balade „najčešće samo u fragmentima na visini koja se od njega očekuje”, ali je taj torzo, kako je naglasio, „Mikelanđelovski”.
„Neosporno je da je Kostić u našem dobu prisutan kao živa činjenica bez koje se ne može zamisliti ne samo naš romantizam, nego i naše moderno pesništvo”, ocenio je Simović i dodao da je uprkos svojoj nesavršenosti, Kostić ostavio mnoštvo stranica na kojima su se u potpunosti realizovale njegove „retko velike sposobnosti”.
Sednice naučnog skupa biće održane i sutra, a prijavljeno je 36 referata književnika, lingvista, profesora Filozofskog i Filološkog fakulteta, pozorišnih stvaraoca.
Medu referatima je i tekst Milorada Pavića (1929-2009) o poreklu oktave Laze Kostića, jedan od njegovih poslednjih radova, koji je za ovaj naučni skup poslao pre godinu dana iz bolnice.
Povodom naučnog skupa izlivena je Kostićeva bista, rad Nikole Koke Jankovića, koja se trenutno nalazi ispred svečane sale SANU, a Simović je najavio da će ona biti prebačena na Kalemegdan kada se za to steknu uslovi.
Tanjug
objavljeno: 10.11.2010.
.jpg)
