Izvor: RTS, 09.Okt.2009, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup o diskriminaciji kroz jezičke forme
Upotreba jezika u direktnoj je vezi sa prirodom društvenih odnosa u jednoj zajednici, istaknuto je na skupu u Palati Srbije. Potrebno je da se u udžbenike uvedu jezički izrazi kojima se obezbeđuje ravnopravnost polova, smatraju neki učesnici.
Stvaranje novog modela komunikacije među ljudima i pitanje rodne ravnopravnosti koje se odražava na jezičke forme, razmatrano je na skupu održanom u Palati Srbije.
Na skupu pod naslovom "Jezičke politike i rodno osetljiv >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jezik" istaknuto je da je upotreba jezika u direktnoj vezi sa prirodom društvenih odnosa u jednoj zajednici i da analize jezičkih stereotipa ukazuju i na suštinu tih odnosa i marginalizovanu uloge žene.
"Jezik je živa kategorija uslovljena promenama u svim složenim modelima ponašanja u društvu", rekla je u uvodnom izlaganju Jelena Filipović, upravnica Katedre za iberijske studije Filološkog fakulteta, naglasivši da se kulturni model i jezik prihvataju u ranom detinjstvu i tokom školovanja.
Prema njenim rečima, veoma je važno uvesti u obrazovni sistem i školske udžbenike jezičke izraze kojima se obezbeđuje ravnopravnost polova i daje važnost nazivima profesija čiji nosioci nisu samo muškarci.
"U školama se ne vodi nikakva politika nediskriminacije i nastavlja se sa rodnom indoktrinacijom kroz jezičke forme", rekla je zamenica ombudsmana Zorica Mušević naglasivši važnost projekta u kome učestvuje Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva za rad i socijalne politike, suprotstavljajući se diskriminatorskim stereotipima jezika.
Podsetivši na javno iznesena mišljenja prema kojima se za ovakve projekte "neopravdano troše budžetske pare, a malo pomaže diskriminisanim i obespravljenim ženama na Kosovu i Metohiji", ona je rekla da su ovakve aktivnosti ipak način da se naglasi da ženama pripada zasluženi status u društvu.
Nikome ne može da šteti, kako je rekla, da se kroz nazive ukaže na činjenicu da su žene prisutne u svim profesijama i da kao što postoje slikarke i pesnikinje postoje i druga zvanja ženskog roda, u kojima one nisu nevidljive.
"Rasprave o jezičkom planiranju najčešće vode potpuno nekompetentni ljudi i mnogo je onih koji smatraju da su pozvani da daju svoje mišljenje o jeziku", rekao je profesor skandinavistike Ljubiša Rajić i dodao da je za uvođenje i usvajanje novih jezičkih formi potrebno vreme.
"Mislim da se uvođenjem pojmova ženskog roda neće lako promeniti uvreženi prizvuk za neke reči, kao što su profesionalka i ministarka", rekao je Rajić, zaključivši da ipak treba insistirati na novim formama koje bi donele olakšice u jezičkom izražavanju.
