Izvor: RTS, 07.Mar.2016, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup "Civilno društvo i mediji"
Propisi o privatizaciji medija u Srbiji ne primenjuju se kako treba, a primer za to je agencija Tanjug, rečeno je na skupu "Civilno društvo o medijima", koji su organizovali Građanske inicijative i OEBS.
Srbija je, umesto državnih, dobila partijske medije, ocenili učesnici debate "Civilno društvo o medijima", ukazujući da je, zbog političke volje, Savet Regulatornog tela za elektronske medije nepotpun, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dok agencija Tanjug emituje vesti i četiri meseca pošto je formalno prestala da postoji.
Šefica Odeljenja OEBS za medije Gordana Janković ocenila je da se veliki broj zakona donosi po hitnom postupku, što znači da nema javne i stručne diskusije, a to dovodi do neusklađenosti postupanja i nemogućnosti primene zakona, pa i u medijskoj sferi.
U debati koju su organizovale Građanske inicijative i OEBS, Janković je napomenula da to dovodi do nejasne nadležnosti državnih organa i, kao primer, pomenula privatizaciju medija, koja je bila usporena i neadekvatno primenjena.
Nekoliko lokalnih medija još čekaju podelu akcija zaposlenima, neki od medija, koji su po zakonu ugašeni, posluju bez konsekvenci, a bez presedana je sve što se dešavalo i što se dešava sa Tanjugom, poručila je Janković i dodala da pojedini privatizovani mediji ne ispunjavaju programske obaveze.
Janković je pomenula i propuste u izboru članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao što je izbor članova Saveta REM iz redova civilnog društva i AP Vojvodine, iako se radi o visokokvalifikovanim stručnjacima koji su prošli proceduru.
Istog mišljenja je i profesor sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union Zoran Ivošević.
"Propisi o privatizaciji medija se ne primenjuju kako bi trebalo, već u skladu sa političkim, stranačkim i ostalim nepravnim interesima", kazao je Ivošević.
Govoreći o Tanjugu, Ivošević je istakao da je Vlada mogla drugačije da postupi i umesto usvajanja pravnih posledica o prestanku rada novinske agencije Tanjug donese odluku o promeni delatnosti.
Ivošević je precizirao da bi time bio omogućen postupak likvidacije Tanjuga, a to bi, kako je ocenio, bio mogući spas za tu agenciju i mogućnost da zaposleni zadrže svoja radna mesta.
Prema njegovim rečima, sada jedino Vlada može da ukine odluku o pravnim posledicama prestanka rada Tanjuga.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović ocenio je da je Srbija u procesu privatizacije izgubila državne, a dobila stranačke medije.
"To je jedna od posledica netransparentnosti finansiranja medija", ukazao je Obradović i dodao da treba prekinuti praksu tošenja javnog novca za kupovinu medijskog sadržaja.
Obradović se založio za to da mediji u godišnjim finansijskim izveštajima predoče pune iznose i izvore svih oblika finansiranja.
"S druge strane, i državni organi trebalo bi da javno iskažu sredstva koja od njih idu ka medijima i marketinškim agencijama", kazao je Obradović.
Učesnici okruglog stola istakli su da treba ojačati ulogu regulatornih tela, koja trenutno rade u nepotpunom sastavu. Ukazano je i na primera loše privatizacije pojedinih lokalnih medija koji su, kako je navedno, otišli u ruke ljudi bliskih vladajućim strankama.
Predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović istakla je i problem senzacionalističkog izveštavanja u medijima, dok je predstavnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović ocenio da se Ministarstvo kulture i informisanja često ponaša kao nevladina organizacija jer "često prebacuje" odgovornost na druga ministarstva.
