Izvor: Politika, 17.Jan.2014, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skulpture od delova automobila
Izložba Nikole Božovića „Fantazmi na točkovima” otvara se večeras u Salonu Muzeja savremene umetnosti
Muzej savremene umetnosti u Beogradu počinje ovu kalendarsku godinu izložbom Nikole Kolje Božovića (1975) „Fantazmi na točkovima”, večeras u 19 časova u Salonu MSU u Pariskoj ulici.
Istražujući različite aspekte automobila u sferi kulturoloških i društvenih značenja, Nikola Božović je kao predloške za svoje objekte skulpture na izložbi „Transformersi”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koristio delove četvorotočkaša.
Njegovo polazište je u fascinaciji oblicima, strukturama, bojama koje lansira gigantska auto-industrija.
„Mene pre svega zanimaju parkirani, nepokretni automobili.
Oni su postali arhitektura, ’mrtve prirode’ između kojih se provlačimo pešačeći po gradu. Zato, verovatno, nijedan far ni žmigavac na mojim skulpturama nije upaljen, aktivan”, kaže umetnik.
Industrijske delove za izradu skulptura koristio je, kaže, bez predrasuda, da bi izbor ipak pao na „Fijatove” delove.
„Oni su morali da zadovolje određene zahteve koje objekat kao celina diktira, a da me ne odvedu u zamku industrijskog dizajna. Možda zbog prisustva ’Fijata’ već u našoj nacionalnoj pameti ili, kako je kustos izložbe Mišela Blanuša dobro primetila, ’Fijat’ je odigrao aktuelnu ulogu u globalizaciji i imao je kultno značenje u društveno-političkom razvoju zemalja socijalističkog uređenja jer je simbolizovao njihovo političko otvaranje i porast masovne industrije”, objašnjava Kolja Božović.
Ideja ovog umetnika da se bavi automobilima kao vizuelnim predstavama smeštena je u kontekst potrošačkog društva, vrednosnog sistema, statusnih simbola.
„Čovek mora da primeti da je auto postao aktivni učesnik naših života, ljubavnih veza, čest predmet brakorazvodnog spora, a iznenađuje i koliko su žene spremne da ustuknu kada je auto u pitanju.
One sa puno razumevanja prihvataju nepromišljeno skupu kupovinu automobila koju njihova bračna zajednica realno ne može sebi da priušti, samo da bi njihov muškarac bio zadovoljan i srećan. Iako mi nije bila namera, ne može se ignorisati biološka seksualna asocijacija kod nekih mojih radova. Mislim da je to jednostavno spontani uticaj koji su auto industrija i neka moja iskustva preneli na moj rad. Rad ’Fijat grande’ je falusan isto koliko je i fen za kosu”, kaže Božović.
Galerijski prostor izložbe „Transformersi” koncipiran je kao ulični ambijent. Uz skulpture su izložene i slike koje, kako objašnjava umetnik, predstavljaju malu belešku, sentiment, likovnu intervenciju kojom se odmara od industrijskih materijala.
Nikola Božović je docent na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Dobitnik je nekoliko nagrada, među kojima su „Zlatna paleta” Ulusa i nagrada „Beli anđeo” Mileševske kolonije, koju je dobio kao član umetničke grupe „Hajp”.
„Kada sam počeo da radim 2000. godine u klasama je još bilo studenata iz Crne Gore, Bosne i Republike Srpske, čak iz Makedonije i Slovenije, a danas su to mladi ljudi uglavnom iz centralne Srbije i Beograda. Uprkos opštoj komercijalizaciji društva, nama se ne smanjuje broj kandidata na prijemnom ispitu. Ljudi sa sela i dalje šalju dete u grad da postane umetnik.”
Komplikovane društvene okolnosti već decenijama ostavljaju traga na svim institucijama pa i na univerzitetu umetnosti, naročito kada su međuljudski odnosi u pitanju. Još je gore, čini se, među onima koji nisu direktno vezani za institucije kulture, kaže Božović i dodaje:
„Nastupila je opšta grabež, borba za mrvice koje ostanu kada se zadovolje struke bitnije za održanje sistema u tranziciji. Manifestuje se okrutnost koja deluje neobično za ljude koji pretenduju da vode srpsku kulturu. Retko se govori istina. Kada neko kaže da je kultura odjednom u krizi, onda odmah možete da zaključite da je ta osoba izgubila uticaj na tom polju, koji misli da zaslužuje, i kultura je, tobože, u krizi baš od tog trenutka.
Ko je to tržišno zastupljen kada prodaje svoja dela za pedeset evra jednom u tri meseca ili ko je stvarno nezavisan kada se izdržava od priloga Ministarstva kulture? Svi se nekako potajno nadaju da će ovi drugi nestati, da ih nema. Tako podeljeni, dok nas gledaju, privrednici, čak i političari, nameštaju grimasu gađenja na licu i počinju da sumnjaju u to da smo mi umetnici stvarno neophodni ovoj zajednici, kako stalno tvrdimo. Ima pozitivnih primera, nova uprava Muzeja savremene umetnosti se trudi da negira takav pristup podela i predrasuda u sferi savremene vizuelne umetnosti”.
M. Đorđević
objavljeno: 17.01.2014
