Izvor: Blic, 17.Jul.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skroman učinak vojvođanske skupštine
NOVI SAD - Najznačajniji rezultati Skupštine Vojvodine postignuti su u oblasti zaštite i unapređenja prava nacionalnih zajednica i međuregionalne saradnje - ocenio je predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši povodom trogodišnjice rada aktuelnog saziva parlamenta.
Egereši je upozorio da će bez hitnog donošenja zakona o finansiranju nadležnosti pokrajine i zakona o javnoj svojini biti dovedeno u pitanje ostvarivanje suštinske autonomije pokrajine.
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ekonomska kriza je stavila vojvođanske institucije u čudnu poziciju da traže još nadležnosti od Beograda, a s druge strane mole boga da je ne dobiju - ocenjuje za „Blic" politički analitičar Dušan Janjić.
On kaže da Vojvodina u svojim ključnim sektorima nema nadležnosti, što je rezultiralo blokadom poljoprivrednika „koju su republičke vlasti iskoristile da prebace odgovornost na pokrajinsku administraciju". Ali, kako kaže, pokrajina je iskoristila deo prenetih nadležnosti da privuče dosta novca iz prekogranične saradnje.
S druge strane, Bojan Panaotović, politički analitičar iz Novog Sada, ocenjuje za „Blic" da je vojvođanski parlament, bez obzira na to što nema potpune nadležnosti u ključnim sektorima poput energetike i poljoprivrede, pokazao veliku pasivnost kada je reč o borbi za interese Vojvođana. Zbog toga, kaže, građani i stručna javnost i nemaju veliku percepciju o njegovom radu.
- Ne mogu se osporiti rezultati u međuregionalnoj saradnji i unapređenju prava nacionalnih manjina, ali suštinska pitanja su ekonomske i egzistencijalne prirode koje muče građane Vojvodine, kao i Srbije. Pitanje je, međutim, da li su opravdana primanja od 130.000 mesečno jedne veoma „ugojene" administracije sa premalo radnih aktivnosti - kaže on.
Egereši, koji je inače potpredsednik SVM, kao ključne rezultate Pokrajinske skupštine izdvaja donošenje Statuta, osnivanje nacionalnih saveta manjina, rad sa Ministarstvom unutrašnjih poslova na poboljšanju bezbednosne situacije, dobijanje saglasnosti za otvaranje kancelarije Vojvodine u Briselu, kao i aktivnu međuregionalnu saradnju.
Kako komentarišete trogodišnji učinak Skupštine Vojvodine:
Vlatko Ratković (DS)
- Važan korak Skupštine u decentralizaciji i realizaciji ustavnih odredaba jeste donošenje Statuta, ali i niza instrukcija u vezi s funkcionisanjem Fonda za kapitalna ulaganja. Budžetska sredstva se usmeravaju više u razvoj, putnu infrastrukturu i zdravstvo, poput izgradnje KC Vojvodine.
Igor Mirović (SNS)
- Pokrajinska skupština je glasačka mašinerija vladajuće većine i delovala je tehnički. Nije ispunila osnovnu ulogu kontrolora vlasti, nego je isključivo bila u službi Vlade Srbije i Izvršnog veća. Nije iskazala bilo kakvu osobenost, niti samostalnost.
Aleksandra Jerkov (LSV)
- Često se dešavalo da je vojvođanska administracija, pre svega DS, ćutala kada je odlagano donošenje Statuta, otvaranje kancelarije u Briselu, oko privatizacije NIS-a, ali i prilikom donošenja svih onih budžeta u kojima nije poštovan zagarantovani procenat od sedam odsto za Vojvodinu.
Milenko Jovanov (DSS)
- Da Pokrajinska skupština nije opravdala očekivanja jasno se vidi iz budžeta u kojem nije navedeno za šta se troše sredstva iz, recimo, Fonda za kapitalna ulaganja. Veliki broj poslanika pokazao je neodgovornost gomilanjem funkcija. Pored toga, usvojeni Statut nije u saglasnosti sa Ustavom.
Branislava Belić (SPS - PUPS - Vršačka regija, Evropska regija)
- Skupština Vojvodine je ispunila očekivanja u svemu što je u domenu njenih nadležnosti. Ispunili smo sve što je bilo planirano. Izuzetno smo sarađivali s drugim koalicionim partnerima, a nije bilo većih problema ni sa opozicijom.
Povezane vesti: „Evropski“ zakoni tek u septembru
