Izvor: RTS, 25.Dec.2013, 20:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skriveno siromaštvo
Veliki broj siromašnih ostaje praktično nevidljiv za zakon. Da bi ostvarili redovnu socijalnu pomoć morali bi da tuže svoje srodnike što ih ne izdržavaju, ili imanje daju pod hipoteku, što većina ni po koju cenu ne želi da uradi.
Sve je veći broj porodica na rubu preživljavanja, koje jedva mogu da plaćaju dažbine, obezbede ogrev, pa i ishranu. Zahtevi za pomoć prevazilaze mogućnosti sve tanjih budžeta, a u nastojanju da se spreče zloupotrebe, Zakon o socijalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zaštiti predviđa ispunjavanje niza uslova kako bi se ona ostvarila. Za mnoge to je - nemoguća misija.
Ovakve ljude - bez posla, bolesne i gotovo nemoćne, bez dece, jer su otišla svojim putem i takođe jedva preživljavaju, zakon o socijalnoj zaštiti kao da ne prepoznaje.
Da bi ostvarili redovnu socijalnu pomoć morali bi da tuže svoje srodnike što ih ne izdržavaju, ili imanje daju pod hipoteku - sve ono što većina ni po koju cenu ne želi da uradi.
"Ne mogu deca da mi pomognu, ćerka ne radi nigde, ima sina koga školuje. Kažu da imam višak prostora, ali ja ne mogu da jedem zidove" kaže Milesa Pavićević.
U užičkom Centru za socijalni rad jednokratnu pomoć prima oko 2.750 osoba, redovnu 200, ali je mnogo više takozvanog skrivenog siromaštva - onog za koje javnost i institucije saznaju tek putem medija".
Član Gradskog veća, Užice Branko Gavrilović rekao je da se dolazi do apsurdne situacije, jer ako imate jednu četvoročlanu porodicu gde su supružnici ostali bez posla i koji poseduju bilo kakav vid stambenog prostora nemaju mogućnost da ostvare pravo na pomoć.
Direktorka centra za socijalni rad Snežana Ivanović smatra da treba dati prednost životu i činjenicama iz života, a one nalažu veću fleksibilnost ovih odredaba.
U mnogobrojne akcije pomoći uključuju se, uz Crveni krst i sportisti i privrednici i humanitarci Užica, ne bi li nadomestili neophodno najugroženijima, među kojima je sve više dece.
Slađana Vasiljević iz Kolo srpskih sestara Užice kaže da im je potreban ogrev, novac da plate račune, kupe lekove, jednostavno za sve segmente života.
Najzad , kada su iscrpljene sve institucionalne mogućnosti, a neko ostaje bez ogreva, ili gladan, ili sam a nemoćan, bez obzira na sve druge okolnosti, ne sme biti zaboravljen, samo zato što za takve situacije ne postoji pravni okvir.
