Izvor: Blic, 07.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skrivena istorija „momaka iz kraja“
Duh starog Dorćola se nažalost ne može vratiti. Ljudi su se promenili, sve je postalo drugačije. Dorćolci su se nekad mnogo više družili, posećivali, pomagali jedni drugima, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva…
Danas toga nema, a većina „pravih" Dorćolaca više nije među živima. Ostaju samo sećanja, i poneka uspomena, priča za „Blic" Siniša Živković, pisac knjige „Bilo jednom na Dorćolu" koja je juče promovisana u prostorijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Izdavačkog preduzeća „Laguna".
Živković ističe da je kroz knjigu „Bilo jednom na Dorćolu" želeo da dočara čitaocima nekadašnji Dorćol i „makar na ovaj način sačuva njegov stari duh".
- Ovo je nostalgična pitka knjiga, pomalo publicistička i memoarska"Zapravo ovo je skrivena istorija „momaka iz kraja", falsifikatora i muvatora, genija i pesnika. Glavni junak romana je „Fića" koji će se posle pola veka setiti svoje jedine prave a neostvarene ljubavi. Opisani su njegovi doživljaji i lične tragedije, mračne i strašne priče o ubicama, o sudbonosnom ponoćnom izletu predsednika Tita u jednu dorćolsku kafanu" kaže Živković.
Predstavljena je istorija Dorćola između dva rata - kako su njegove ulice ranije izgledale, između opanaka i cipela, zaprežnih kola i automobila, između ruralnog i urbanog poimanja sveta"
- Sad nam ostaje samo pitanje koliko se Dorćol promenio, gde se izgubila ta prisnost i njegova fizionomija - napominje Siniša Živković.
Bilo jednom na Dorćolu sada je u knjižarama
Izvor: Komp. Biblioteka, 07.Sep.2010
Duh starog Dorćola se nažalost ne može vratiti. Ljudi su se promenili, sve je postalo drugačije. Dorćolci su se nekad mnogo više družili, posećivali, pomagali jedni drugima, išli na pecanje, razmenjivali pekmeze od šljiva…
