Izvor: B92, 18.Dec.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skrining će razjasniti poglavlje 35
Beograd -- Ni Srbija ni Evropska komisija ne znaju na koji će se način u poglavlju 35 pratiti proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kaže Tanja Miščević.
Šefica pregovaračkog tima je u razgovoru sa novinarima rekla da će na skriningu Evropska komisija reći šta treba da bude sadržaj pregovaračkog poglavlja 35, a da će svoje viđenje stvari predstaviti i Beograd, tako što će predložiti teme budućih sporazuma sa Prištinom, koje je preliminarno nazvala, "Brisel >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dva" i "Brisel tri".
"U ovom trenutku, međutim, i dalje imamo nepoznat prostor u koji tehnički nismo ušli ni mi ni Brisel", rekla je Miščevićeva, koja je zajedno sa ministrom bez portfelja zaduženim za evrointegracije Brankom Ružićem organizovala brifing za novinare povodom jučerašnjeg zaključka ministara spoljnih poslova EU da pristupni pregovori sa Srbijom i formalno počnu u januaru.
Ona je objasnila da je u Pregovaračkom okviru EU ostavljen prostor da se, osim u poglavlju 35, u posebnim, opravdanim slučajevima pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine pojavi i u drugim poglavljima, jer u ovom trenutku nije moguće predvideti da li će neka tehnička pitanja u procesu usklađivanja sa evropskim pravnim tekovinama biti nužno tretirati u nekom od sektorskih poglavlja.
Ipak, kako je naglasila, nijedno pitanje sa političkim implikacijama na odnose Beograda i Prištine neće biti tretirano van poglavlja 35.
Ona je izrazila veliko zadovoljstvo zbog takvog ishoda, jer kako je objasnila, bilo bi tehnički neizvodljivo pregovarati sa Prištinom u okviru svakog poglavlja.
Značajno je, kako je istakla, i to što pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine neće biti merilo za otvaranje nijednog poglavlja, čime je formalno potvrđena činjenica da se radi o dva paralelna pregovaračka procesa.
Kada je reč o održavanju prve međuvladine konferencije u januaru, čime i formalno započinju pristupni pregovori Srbije, Miščevićeva je rekla da je grčki ministar na jučerašnjem sastanku u Briselu, kao predstavnik države koja početkom sledeće godine preuzima predsedavanje unijom, najavio da će datum biti 21. januar.
Ona je objasnila da će međuvladina konferencija biti polučasovni sastanak na kojem će dve strane pročitati izjavu kojom se otvaraju pregovori.
Novinari su se, s obzirom na sve češće pominjanje da bi naredne godine mogli biti održani vanredni parlamentarni izbori, interesovali i za povezanost pregovaračkog procesa i zastoja u političkim procesima u Srbiji koji bi mogao nastati zbog izbora, međutim, Miščevićeva je objasnila da pregovori ne bi trpeli zbog izbora.
"Ako političari budu zauzeti kampanjom, nećemo dopustiti da nas to omete, uostalom ne bi nam bio prvi put", rekla je Miščevićeva, objašnjavajući da pregovarački proces u suštini nose državni činovnici koji nemaju politički kapacitet i koji ni na koji način neće biti zauzeti ili demotivisani eventualnom izbornom kampanjom.
Kada je reč o načinu na koji Pregovarački okvir EU tretira pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine, Miščevićeva i Ružić istakli su da se formulacijom "pravno obavezujući sporazum" na kojem se insistira ni na koji način ne prejudicira zahtev za priznanje nezavisnosti Kosova od Srbije.
Ružić je objasnio da mu je i u Londonu i Berlinu jasno rečeno da, osim priznanja, postoje i drugi modeli da se takav sporazum donese.
To pitanje, kako je istakao, u ovom trenutku ne treba da zaokuplja preveliku pažnju, jer je reč o nečemu što Srbiju čeka na samom kraju pregovaračkog procesa.
"Taj sporazum treba da se donese neposredno pred naše članstvo u EU tako da će se do tada mnoge stvari relaksirati", rekao je Ružić, podsetivši da je ambicija Srbije da 2020. bude punopravna članica EU, a da pregovore završi 2018. godine.
Miščevićeva je dodala da pravno obavezujući dokument treba da bude usvojen u parlamentima u Beogradu i Prištin, i objasnila da države poput Španije i Slovačke, koje ne priznaju nezavisnost Kosova, ne bi prihvatile pregovarački okvir koji bi implicirao obavezu Srbije da prizna kosovsku nezavisnost.
Prema njenim rečima, non-pejper Nemačke i Velike Britanije, iz kojeg je delom proistekao Pregovarački okvir, donet je u najboljoj nameri, a to je potvrdio i direktor nemačke Fondacije "Konrad Adenauer" Henri Bone, koji je istakao da su te dve države želele da olakšaju pregovarački proces kako se u njegovim poodmaklim fazama ne bi pojavljivali novi uslovi.
On je, upitan da li se pod formulacijom pravno obavezujući dokument podrazumeva stolica Kosova u UN, odgovorio da to može biti konsekvenca tog dokumenta i u tom kontekstu pomenuo nekadašnji sporazum dve Nemačke.
