Izvor: Danas, 15.Sep.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škotska i Srbi
Tuga i neverica zavladaće u delu srpske javnosti, a sigurno i u delu široko shvaćenog „srpskog nacionalnog korpusa“, ako u četvrtak većina u Škotskoj odluči, uprkos nedavnoj pretposlednjoj anketi koja je sugerisala suprotno, da ipak ostane u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva.
„Bosanski Srbi pomno prate događaje u vezi sa predstojećim referendumom u Škotskoj“ - obnarodovano je juče - dabome, sa jasnom asocijacijom: ako Škotska može da se otcepi, može i Republika >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Srpska. Pritom, ne treba smetnuti s uma da je u Bosni i Hercegovini u toku predizborna kampanja pred opšte izbore narednog meseca. A Milorad Dodik, koji je, podsetimo, 2011. bio kao zapeo da se otcepi, a visoka predstavnica EU Ketrin Ešton ga kao ubedila da to ne čini, prošle nedelje je rekao Danasu da nije bilo nikakvih razgovora o otcepljenju, kako su neki mediji spekulisali, pa ga premijer Aleksandar Vučić, samim tim, od toga nije ni odgovorio, kako se tvrdilo.
U nekim srpskim medijima euforično je dočekana ta anketa prema kojoj su škotski independisti bili u prednosti za dva odsto u odnosu na unioniste, a sa perverznom nasladom primljene reči britanskog premijera Dejvida Kamerona da će mu srce prepući ako se država raspadne. S jedne strane, možda treba razumeti one Srbe koji Gordog Albiona doživljavaju kao srpskog dušmanina - i zaista, u novijoj istoriji britanska politika, ne britanski narod, svoje interese surovo su pretpostavili ovdašnjim očekivanjima. Sa posebnim cinizmom London je učestvovao u, na primer, otkidanju Kosova i Metohije od Srbije.
Na stranu koliki su Srbi sami sebi bili dušmani, a bojimo se da su bili najveći. Pogotovo na stranu priče o 27. martu kao kobnoj nesreći i pričama šta bi bilo da ga nije bilo i da su Srbi 1941. stali uz vođu Trećeg rajha. Mentalitetske razlike su očigledne: dok britanska politika savršeno sledi interese koje je zacrtala, hladno i racionalno, srpska politika često dolazi iz stomaka, emocija, dakle iz sfere iracionalnog. Srećom, sada ne kao ranije.
U aktuelnoj debati pred referendum u Škotskoj ni reči nije bilo, na primer, o „vekovnim ognjištima“, „zaklanom narodu“, „ugroženoj nejači“, zaverama i tome slično. Ako se Škotska otcepi, neće biti SAO Škotska. Glavne teme su zdravstveni sistem, škotski novci, privatizacija pro et contra, dakle, uglavnom ekonomija. Naravno, ne sasvim bez emocija. I Kameron je umalo u Edinburgu prošle nedelje pustio suzu. Da li je neko ovde pustio suzu za Jugoslavijom? Za Krajinom? Za Kosovom? Mislite o tome.
