Izvor: B92, 29.Jul.2020, 07:38

Skoplje: Mladi koji se bore protiv najgoreg smoga u Evropi

Kako se mladi u Severnoj Makedoniji bore sa smogom.

Grad je toliko zagađen da se ljudi sa respiratornim bolestima sele na više tačke kako bi pobegli od zagađenja, dok mladi sanjaju o odlasku iz zemlje. Ali jedna prosta telefonska aplikacija izrodila je pokret koji se aktivno bori protiv smoga.

"Oduvek smo znali da imamo problem sa zagađenjem zato što smo mogli da ga vidimo", kaže Kosta Barsov, koji živi u Skoplju, u Severnoj Makedoniji. "Zimi je smrad nesnosan >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - ako otvorim prozor spavaće sobe dok učim, osećam se kao da se gušim. Ako prošetam psa, moram da promenim odeću kad se vratim jer se u nju uvuče miris."

Svakog zimskog dana, 16-godišnji Barsov otvara aplikaciju ErKer (AirCare) na svom telefonu i proverava nivo zagađenja oko sebe. "Postoje dva senzora blizu moje kuće i zimi je uvek veoma zagađeno", kaže mi Barsov.

Aplikaciju za merenje zagađenja vazduha napravio je i tim iz Beograda

Peševa je razgovarala o situaciji sa kolegom iz marketinške agencije u kojoj radi, Panceom Cavkovskim.

"Počeo sam na internetu da tražim druga rešenja i otkrio da možete da kupite senzorsku opremu za oko 60 evra", kaže on.

Cavkovski i kolege naručili su oko 50 senzora i podelili ih među kolegama. Uređaji moraju da se postave napolju, na primer na balkonu, i da budu fiksirani za zid i daleko od direktnog sunca, kiše ili drugih izvora kontaminacije, kao što su dimnjaci. Ne mogu da budu postavljeni ni na visini većoj od četvrtog sprata ukoliko želi da se dobije precizan uvid u zagađenje na površinskom nivou.

Cavkovski je napravio aplikaciju PulsEko, koja sakuplja sva očitavanja i ostavio podatke da budu otvorenog koda kako bi se pojavljivali i na ErKeru. Cavkovski je objavio i smernice za to kako ljudi mogu sami da naruče i postave senzore i kako drugi gradovi mogu da se pridruže mreži.

Međutim, senzori su kontroverzni zato što ne ispunjavaju standarde merenja Evropskog indeksa za kvalitet vazduha i daju podatke slabijeg kvaliteta. Kao posledica toga, političari u zemlji izjasnili su se protiv njihove upotrebe.

"Cenim ono što radi građansko društvo, jer da oni ne prave buku, niko ne bi bio svestan šta se dešava", kaže Olivera Kujundžić, šefica za kvalitet vazduha pri ekološkoj agenciji Crne Gore i koatuorka nekoliko studija za EU i UN-ov razvojni program o zagađenosti vazduha u Severnoj Makedoniji.

Ali ona se plaši da bi rešenja iz domaće radinosti mogla da naruše poverenje javnosti u nauku i stručnost.

"Moramo da se držimo standarda."

Cavkovski tvrdi da su ovi jeftiniji uređaju pouzdani.

"Ne tvrdimo da su jednako dobri kao i oni skuplji, ali daju ista očitavanja", kaže on.

Jovanovski dodaje: "Ukoliko vlada odbija da pruži tačne podatke, onda će ljudi pronaći vlastita rešenja."

Aktivisti se nadaju da će im senzori pomoći da lociraju najgore zagađivače u gradu. Kućno grejanje odavno se smatra velikim krivcem, i Cavkovski potvrđuje da su očitavanja veća kad ljudi lože tokom dugih zimskih noći. Ali zagađenje ne nestaje leti i Jovanovski tvrdi da neka od najviših očitavanja dolaze od senzora koji su postavljeni blizu fabrika i drugih industrijskih lokacija. To je obrazac koji i sama primećujem dok proveravam aplikaciju tokom šetnje po gradu.

"Jedini način da pouzdano znamo bio bi da nam fabrike dozvole da postavimo senzore u njihovom krugu, ali do sada su odbijale da sarađuju sa nama", kaže Jovanovski. Jedna fabrika od koje sam zatražila komentar rekla je da bi bila otvorena za postavljanje senzora ako su oni u skladu sa standardima Evropskog indeksa za kvalitet vazduha.

Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje

Kontroverza oko izvora zagađenja nastavlja se i kada pričate sa naučnicima.

"Stambeno grejanje je prvi prioritet, potom saobraćaj, a potom industrija", kaže Mihail Kučubovski iz Ministarstva životne sredine Severne Makedonije.

On dodaje da je industrija "nekada bila problem", ali kompanije sada moraju da nabave ekološke dozvole prema direktivi EU koja ograničava emisije, u sklopu kretanja ka članstvu u EU.

Međutim, Maja Čolović-Daul, vodeća autorka UNEP-ove studije iz 2019. godine, kaže da ona veruje da se to ne sprovodi uvek.

"Mnoge kompanije širom regiona ne prijavljuju tačne podatke o svojom emisijama", kaže Čolović-Daul, koja je i konsultantkinja Svetske banke za životnu sredinu i društvo.

"Oni su u obavezi da angažuju sertifikovanu laboratoriju da izvede merenja, ali mi verujemo da su ti rezultati često lažni, zato što ako pogledate koliko plaćaju laboratorijama, nemoguće je dobiti prava merenja po toj ceni."

Ona dodaje da inspektori retko imaju odgovarajuću opremu i da su kazne za kršenje ograničenja emisija relativno niske - od 3.000 do 10.000 evra.

"Ovo je siromašan region, tako da se često prećutno prihvata da industrija daje posao ljudima i zato se ne uvode teške kazne", kaže Čolović-Daul.

"Više se isplati kompanijama da plaćaju kazne nego da ulažu u novu tehnologiju."

Kujundžić potvrđuje da je usklađivanje industrije sa propisima EU i dalje "u toku", ali je ona optimistična da će se to desiti do 2023. godine, kako bi se ispunili ciljevi pristupanja Severne Makedonije EU.

U Skoplju, aktivisti su sigurni da njihov rad počinje da nagoni vladu da preduzme nešto.

"Sve političke stranke došle su do nas da nas pitaju za preporuke za njihove izborne programe", kaže Peševa. "Dali smo im 20 strana."

Napredak je, međutim, spor.

"Ne mogu da kažem da vlada nije uradila ništa, ali bilo je toga vrlo malo", kaže Jovanovski, navodeći izvesna mere, kao što su besplatan javni prevoz, koje su uvedena sada kada su nivoi PM10 dva dana zaredom četiri puta iznad dozvoljene granice.

"Za početak, ne bi smelo uopšte da bude četiri puta viši", kaže on.

Druga rešenja za koja se zalažu su bolji javni prevoz, pešačka zona u centru grada i više grejanja na solarnu energiju, kako bi se smanjilo loženje na fosilna goriva.

"Postoji mnoštvo lakih rešenja, ali za sve je potrebna politička volja", kaže Peševa.

Jovanovski je sada proširio ErKer na svih 11 država u balkanskom regionu. Druga žarišta zagađenja su Sarajevo i Beograd, koji su se našli u vrhu najzagađenijih gradova na svetu u zimu 2020. godine. On takođe finansira aplikaciju preko oglašavanja i seli se iz Skoplja u Amsterdam da bi na njoj radio sve vreme.

"Želim da je povežem sa satelitom za praćenje zagađenja Evropske svemirske agencije, kako bismo mogli da pokrijemo oblasti koje ne poseduju senzore", kaže on. "Takođe imam prototip i za blutut senzor sa kojim možete da hodate okolo."

Peševa se nada da bi aktuelni talas aktivizma mogao da uspori veliku emigraciju iz zemlje.

"Kad se sretnem sa mladim aktivistima, govorim im da moramo da ostanemo u zemlji", kaže ona. "Ako vam se ne dopada nešto, morate da se borite to da promenite."

Barsov misli da je ona možda u pravu.

"Ovo je zemlja u kojoj ljudi često gube nadu jer ne vide da se bilo šta menja", kaže on. "Ali mislim da nam je pokret koji je nastao zapravo ulio malo nade."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...