Izvor: Vesti-online.com, 11.Sep.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skonča(va)nje

Otkako je srpski vicepremijer Aleksandar Vučić obznanio podanicima kako će izgledati njegov kraj, podanici ne prestaju da mu šalju pisma puna razumevanja za njegovu žrtvu i podsećanja na to da u istoriji Srbije, ko god se trudio da u njoj zavede red i da je upristoji, nije dobro prošao. Slaba uteha, ali takvi su podanici.

Milka Ljubičić

To da je potpuno svestan na koji način će otići sa ovoga sveta Aca Vučić je, reklo bi se ničim izazvan, priznao pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << novinarima dok su ga propitivali o mogućim otporima tek najavljenoj ekonomskoj i sveopštoj reformi srpske države i društva, još jednoj od njegovih gromoglasno najavljenih akcija koju je, usput rečeno, započeo tek godinu dana nakon što je preuzeo vlast.

Da, potvrdio je ozbiljnim i zabrinutim glasom Aca, oseća veliku odgovornost za tu reformu, i još ozbiljnije i zabrinutije dodao: "Znam kako ću da skončam, jer dobro znam svoj narod. Znam sebe, svoj narod i najviše ga volim na svetu. Zato i znam kako ću da skončam."

Zabezeknutim pripadnicima sedme sile objasnio je da zato i hoće što više posla da završi, e da bi "neko za deset, petnaest ili dvadeset godina mogao da kaže da je neko nešto uradio".

- Zato mi se toliko žuri, jer znam da mi se približilo - dramatično je na svoju zlehudu sudbinu upozorio Vučić, ne otkrivajući način na koji misli da bi mogao skončati. Od istog onog naroda kome izjavljuje toliku ljubav i koji toliko dobro poznaje?!

Vesna Pešić, koju i dalje nazivaju ikonom građanske Srbije (i koja svojevremeno nije štedela reči podrške aktuelnom premijeru i njegovom zameniku) zabrinuta za Vučićevo stanje duha, poziva u pomoć logiku:

"Ali zašto da skonča od naroda, kad on voli narod i narod voli njega?" I još pita Vesna da li se tu možda radi o klasičnom primeru depresije, nastale nakon megalomanskih planova, odnosno je li u pitanju svojevrsna utučenost u kojoj se Vučiću, eto, priviđa i sopstvena smrt?!

U pokušaju da pronikne u motive Vučićeve jadikovke nad samim sobom, poznati srpski novinar Miloš Vasić, uz savet vicepremijeru da bi mogao da bira reči, i uz objašnjenje glagola skončati ("opisuje nečiji uglavnom bedan kraj: skončava se uz plot ili u jarku, obično tako završe propaliteti i slični tragični marginalni likovi"), konstatuje:

- Kad jedan Aleksandar Vučić počne tako nešto za sebe da sluti, to je nepromišljeno - u najmanju ruku. Nemoj da slutiš, rekle bi babe, pljunule triput, prekrstile se i kucnule u drvo, daleko bilo. Nije pametno slutiti, još manje to javno govoriti, pogotovo ako ste političar na vlasti.

Nije pametno, ali Vučiću nema ko to da kaže! Nema onog ko bi se usudio da vicepremijeru (kad već sam ne uviđa da je preterao) savetuje manje patetike, manje mučeništva, samoljublja, hvalospeva, manje priča o nadljudskim naporima kojima se izlaže ne bi li nas izveo na pravi put...

Jer, šta će Vučiću jadanje nad poslom, zadacima i misijom koje je sam izabrao i koje sam kreira? I kakvoj to svetloj budućnosti mi idemo u susret ako nas on zasipa apatijom, strahom i vizijom kraja sopstvenog životnog puta?! Je li to poruka sledbenicima i obožavateljima, svima onima koji prema rezultatima svih istraživanja, plebiscitarno daju podršku Vučiću?!

Plašenja drugih svojim skončavanjem, razmišljanja o tome gde će koga zadesiti smrt, da li će to biti na ulici, u kafani, kockarnici ili javnoj kući, i da li će ona biti nasilna, od ruke "svog naroda" ili pod teretom obaveza koje telo više ne može da nosi, neozbiljna su i ne priliče nikome, ni običnim smrtnicima, ni državnicima.

Pogotovo onima koji imaju ambicije slične Vučićevima.

U protivnom sve izgleda smešno. Gotovo kao u monodrami Vuka Bezarevića  "Skončanje Maksima diskutanta". Koji je umro kako niko ne umire. A kako, pogledajte Petra Božovića.

Nastavak na Vesti-online.com...