Izvor: RTS, 22.Feb.2012, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školujemo nepoznate kadrove
U Srbiji ne postoji Nacionalni okvir kvalifikacija, tako da poslodavci često ne prepoznaju mnoga zanimanja, a oko 60.000 mladih ljudi ne može da nađe posao. Na problem ukazuju studenti i profesori, a trebalo bi da ga reši država promenom zakona.
Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije upozorio je da u Srbiji još ne postoji Nacionalni okvir kvalifikacija i da ga što pre treba usvojiti kako bi mladi mogli da se zaposle. Takođe, podržana je studentska inicijativa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za Izmenu i dopunu Zakona o visokom obrazovanju.
Procenjuje se da zbog nepostojanja Nacionalnog okvira kvalifikacija, oko 60.000 ljudi nema svoje mesto na tržištu rada, jer ih poslodavci ne prepoznaju. Univerzitet u Novom Sadu predložio je da se izmene određeni stručni i akademski nazivi.
Rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković smatra da je problem nastao mnogo ranije.
"Mi smo zapravo ušli u reformu pre nego što smo doneli nacionalni okvir kvalifikacije, a da između Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o visokom obrazovanju nije izvršeno određeno usaglašavanje", smatra profesor Vesković.
"Za sada najveći problem imaju oni koji se zapošljavaju u državnim institucijama i oni koji se zapošljavaju u školama iz razloga što škole imaju precizne pravilnike po kojima se zapošljavaju nastavnici po starom sistemu i ne sadrže ništa od novih obrazovnih profila", smatra Vera Dondur predsednik Nacionalnog saveta za nauku.
Profesori kažu da u posao treba da se uključe i resorna ministarstva, da nije dovoljno da se time bavi samo akademska zajednica.
"To je problem zakonske regulative, a mi ga nismo stavili u Zakon. Zašto nismo ne znam. Nacionalni savet je doneo neku listu zvanja koji treba da postoji u prelaznom režimu dok se ne donese nacionalni okvir kvalifikacija - kod nas je prelazni režim od 2005. do danas.To je nedozvoljeno dugo", ističe Branko Kovačević predsednik Konferencije univerziteta Srbije.
Profesori podsećaju i na to da bi reformu visokog obrazovanja trebalo dovesti do kraja i obezbediti više sredstava za ovu oblast. Kod nas se izdvaja 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, a u svetu od 7 do dvadeset odsto. A da bi bili konkurentni na svetskom tržištu, do 2020. godine trebalo bi da imamo 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva.
