Izvor: Blic, 20.Maj.2011, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Školstvo nespremno za brigu o darovitima
BANJALUKA - Procenjuje se da od 100 đaka iz jedne generacije troje u sebi nosi neki talenat, ali se oni vrlo često utope među svoje vršnjake. Međutim, za prepoznavanje i rad sa mladima koji imaju dara za muziku, sport, matematiku, umetnost ili su jednostavno natprosečni u RS nisu spremni ni nastavnici ni društvo.
Srpska je Zakon o školovanju i stipendiranju mladih talenata dobila još prošlog leta, ali kako ni nakon "obaveznih” šest meseci još nisu doneseni podzakonski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << akti, on se faktički ne primenjuje. Od naredne školske godine osnovci će od prvog dana u školskoj klupi imati svoj dosije u kojem će se pratiti razvoj, ocenjivati nadarenost i to se neće prekidati ni kada đak promeni razred ili školu.
Kazne za škole i fakultete
Zakon o talentima propisuje i kazne za škole, fakultete i Centar za mlade talente. Ako škola ili fakultet po preporukama Centra ne omoguće rad sa nadarenima, fakultativne programe, rad sa mentorom, raniji upis u umetničke škole, vanškolske programe, dodatnu nastavu ili pristup izvorima specifičnog znanja, platiće kaznu od 1.000 do 3.000 KM. Ista kazna sledi i Centru ako ne organizuje individualni rad i ne obezbedi rad sa mentorom učenika ili studenta kod kojeg je otkriven talenat. Rukovodiocima obrazovnih ustanova ili Centra sledi kazna do 900 KM.
Kako je nedavno najavio i ministar prosvete RS Anton Kasipović, za mlade talente ubuduće bi trebalo da se stara poseban centar. Bez toga, kažu nastavnici, ništa se neće promeniti. Objašnjavaju da su i do sada nastojali da u razredima prepoznaju natprosečnu decu, ali im, u najboljem slučaju, mogu da ponude dodatnu nastavu i takmičenja. Mališani u selima nemaju ni toliko, a odskočna daska za većinu "genijalaca” zavisi od novčanih mogućnosti roditelja.
Pedagog Tatjana Mihajlović, koja svakodnevno radi sa mališanima u OŠ "Ivo Andrić”, kaže da se u našim školama prosvetni radnici više bave decom koja imaju problema u ponašanju ili praćenju nastave, pa manje vremena ostaje za talentovane.
- Takmičenja su jedine prilike gde oni mogu da se pokažu i rad sa njima se tu često završava. Još nemamo centre za boravak nadarene dece, nego sve zavisi od dobre volje nastavnika da rade sa tom decom - objašnjava Mihajlovićeva.
Ona napominje da nema ni dodatnih ili individualnih programa nastave za talentovane.
- Osim toga, nema ni centra u kojem bi radili stručni ljudi osposobljeni da stručno vode tu decu i da rade testove procene njihovih intelektualnih sposobnosti - kaže ona.
Direktor Republičkog pedagoškog zavoda RS Mirko Banjac kaže da su u stvaranju društva koje prepoznaje svoje talente napravljeni početnički koraci, ali da će sigurno biti dosta problema.
- Naše škole imaju i pedagoge i psihologe i ne bih mogao da ocenim da li oni znaju da prepoznaju nadarenu decu, ali da treba ispitati kakvo je praćenje dece tokom školovanja i kakva im je pomoć pružena, to je sigurno. To niko na našim prostorima nije istražio - kaže Banjac.
Inače, takva istraživanja u Srbiji pokazala su da 30 odsto učitelja ne zna da prepozna talenat učenika. Razlog je zastareli sistem obrazovanje koji favorizuje ponavljačko učenje i reproduktivno znanje u kojem se teško iskazuju sposobnosti darovite dece. Banjac napominje da je glavni problem kod nas i to što se o partnerstvu škole i porodice samo priča, a ništa ne radi.
