Izvor: B92, 23.Dec.2013, 08:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Škole će ostati i bez kreda

Beograd -- U Srbiji je u blokadi oko 60 škola, sa dugovanjima koja prelaze 120 miliona, piše Blic i dodaje da mnogima od njih preti nestašica osnovnih sredstava.

Sagovornici "Blica" saglasni su u tome da su krivci za ovakvo stanje lokalne samouprave, koje iako dobijaju novac iz republičkog budžeta ne izmiruju obaveze prema školama na njihovim teritorijama.

Dešava se da zbog blokiranih računa školama i ne stignu namenjena sredstva, jer ona automatski odlaze na otplatu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dugova (blokade), pa ostaju i bez kreda, sunđera, sapuna...

"Po zakonu, Ministarstvo prosvete je zaduženo za isplatu otpremnina i plata, dok lokalne samouprave školama prosleđuju novac namenjen za potrošni materijal, komunalije, tekuće popravke... Mi smo pre oko mesec dana uputili pismo Ministarstvu finansija kako bi se našlo rešenje kojim bi se, na neki način, lokalne samouprave naterale da školama plaćaju ono što im sleduje. Taj novac se iz republičkog budžeta transferiše lokalnim samoupravama", kaže za "Blic" ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović.

On kaže da se sa školama i predstavnicima lokalnih vlasti svakodnevno razgovara u pokušaju da se ovi problemi reše, i da jedino što Ministarstvo može da uradi jeste da ih moli da izmiruju svoje obaveze.

"Trenutno je oko 60 škola u blokadi, ali se taj broj svakodnevno menja. Molimo i one koji imaju potencijalni problem da nam se obrate ali, nažalost, većina škola to radi tek kada dođe u situaciju da nema rešenje", kaže Jovanović, istakavši da je Ministarstvo od državnog revizora tražilo mišljenje kada je u pitanju izmirenje obaveza škola čiji su računi u blokadi, ali da im je rečeno da po zakonu nemaju pravo da plate umesto njih.

Predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović kaže da su blokade uglavnom zbog sudskih izvršnih presuda koje su radnici škole dobijali zbog neisplaćivanja jubilarnih nagrada ili solidarne pomoći.

"Za to su krive lokalne samouprave koje treba da isplate novac. One to ne učine, pa onda prosvetni radnici tuže školu. Drugi deo priče su radovi po školama, koji izvođaču ne budu plaćeni, iako je investitor najčešće lokalna samouprava. Neke škole su tužene i za po 20 miliona dinara zbog toga", kaže Pavlović.

Nastavak na B92...