Izvor: Blic, 01.Nov.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škola za džabe
Tržište u Srbiji karakteriše visok procenat nezaposlenosti po svim kategorijama stanovništva. Nereformisani sistem školovanja doveo je do jaza između veština koje se stiču tokom školovanja i veština koje se zaista i vrednuju i koriste na tržištu rada. Veštine koje se dobiju kroz proces formalnog obrazovanja više su u oblasti sirovog potencijala nego praktičnih znanja.
Naročito nepovoljnu sliku o statusu mladih na tržištu rada daje stopa nezaposlenosti mladih, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je daleko viša od prosečne stope nezaposlenosti radno aktivnog stanovništva. Tranzicija iz školskog u poslovni svet je postala vrlo teška za većinu mladih ljudi. Zbog opšteg niskog broja novih radnih mesta u ovom momentu jaz između postojećih i potrebnih veština deluje kao jedan od glavnih razloga nezaposlenosti mladih. Zbog nepostojanja adekvatnih obrazovnih programa u srednjim školama veštine koje se dobiju kroz proces formalnog obrazovanja više su u oblasti sirovog potencijala nego praktičnih znanja. Kao posledica toga, mladi ljudi koriste različite kratkoročne i dugoročne strategije tržišta rada kako bi olakšali svoju integraciju na ovo tržište. Postoje mnogi faktori koji mogu olakšati teškoće sa kojima se suočavaju mladi ljudi koji prvi put izlaze na tržište rada. Nizak nivo kvalifikovanosti je gotovo uvek vezan za loše rezultate tržišta rada. Međutim, čak i visoka kvalifikovanost pogrešnog tipa može biti velika mana u traženju posla - ovo je često rezultat vrlo sporih reformi obrazovnog sistema koje za posledicu imaju rastući jaz između onoga što se traži i onoga što se kroz obrazovanje stekne.
Jedan od načina na koje obrazovni sistem može brže i fleksibilnije odgovoriti na tranzicione promene i razvoj tržišta jeste sveobuhvatnije korišćenje neformalnog obrazovanja. Raznorodne potrebe mladih za učenjem i savladavanjem veština potrebnih na sve zahtevnijem tržištu rada zahtevaju proširivanje obrazovnih mogućnosti. Prepoznavanje i podržavanje različitih neformalnih obrazovnih programa jesu put ka zadovoljavanju ovih potreba mladih, ali se u našem društvu učenje van obrazovnih institucija još uvek posmatra samo kao kompenzatorno. Reč je, pre svega, o afirmaciji doživotnog učenja, o povezivanju formalnih i neformalnih oblika obrazovanja i o razvijanju kvalitetnih programa formalnog i neformalnog učenja.
Srđan Pavličić izvršni direktor ProConcepta
