Izvor: NoviMagazin.rs, 17.Avg.2020, 10:26
Škola u doba korone: “Reforma” po diktatu zaraze
Nova školska godina teći će kombinovano, malo uživo, malo onlajn nastava. Zvuči gotovo neverovatno, a i jeste, smatra deo učitelja, nastavnika i profesora, koji uopšte ne znaju kako će se “udvojiti” da zadovolje pandemijom nametnute kriterijume. To su odmah po saopštavanju plana koji se krčkao više sedmica saopštili predstavnici vodećih prosvetnih sindikata, a direktori koji će biti obavezni da novi režim rada sprovedu, ćute. Ćute i roditelji dok dumaju kako da se organizuju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << />
Piše: Jelka Jovanović
Koronavirus je uspeo ono što nije još nijedna obrazovna reforma, sprovedena ili započeta u Srbiji 20. i 21. veka; odeljenja će imati najviše 16 učenika, časovi će trajati 30-35 minuta, četiri-pet dnevno maksimum, sa obaveznim pauzama dužim od klasičnih odmora. Samo će đaci u završnim razredima osnovnih i srednjih škola imati povremeno šest časova, pri čemu će naizmenično imati dve vrste nastave, onlajn na daljinu i svaki drugi dan nastavu uživo u školskim učionicama.
Zvuči gotovo neverovatno. A i jeste, smatra deo učitelja, nastavnika i profesora, koji uopšte ne znaju kako će se “udvojiti” da zadovolje pandemijom nametnute kriterijume. To su odmah po saopštavanju plana koji se krčkao više sedmica saopštili predstavnici vodećih prosvetnih sindikata, a direktori koji će biti obavezni da novi režim rada sprovedu, ćute. Jer su u većini slučajeva vršioci dužnosti, pa će biti smenjeni ukoliko ne udovolje zahtevima.
KONKRETNO: Ubijte me ako sam nešto shvatila od onoga što je ministar danas govorio. Sem da moram da radim i u školi i od kuće, i to dvostruko, pošto odeljenje može imati samo 16 učenika tokom nastave uživo, kaže nezvanično nastavnica maternjeg jezika u jednoj zemunskoj osnovnoj školi.
Konkretno je to otprilike ovako; ako se škole organizuju kako valja u naredne tri sedmice, učenici od prvog do petog razreda ići će na nastavu u učionice. To je najbolje, posebno za prvake koji tek ulaze u školski sistem i to za njih sa podugom pauzom između predškolskog obaveznog “kursa” i škole.
I imaće maske, mada niko još nije rekao koje i kakve, pošto su im ove uobičajene u prodaji baš velike, zaklanjaju im i oči, a prekrivaju uši, no moraće da poštuju sve epidemiološke mere. Kako je pre ministra i kriznog štaba sa opština rekla pridružena članica KŠ profesorka dr Darija Kisić Tepavčević, “poštovaće se svi principi koji maksimalno smanjuju fizičku mogućnost prenošenja ovog agensa, s maksimalnim razređenjem gustine smeštaja u učionicama, s maksimalnim brojem đaka od 15, gde je udaljenost sedenja u klupama minimalno jedan i po metar.”
Nosiće maske od momenta ulaska u školu do momenta ulaska u klupu, prilikom pričanja, odgovaranja i svuda gde je udaljenost od druge osobe manja od jedan i po metar. Moći će da se odmore samo dok slušaju nastavu, pod uslovom da se ne mrdaju sa mesta. Tada će odlagati maske, pretpostavlja se na dezinfikovane radne površine.
Za razliku od njih, svi predavači i drugo školsko osoblje biće neprestano “maskirani”, i to na način koji će i učenicima biti očigledna nastava, odnosno primer kako se maske pravilno koriste i nose.
Za razliku od vremena kada su nastavnici mogli da kazne ili nagrade učenike premeštanjem u neku drugu klupu, to neće biti moguće; svaki đak će imati svoje mesto. U svojoj smeni, bar oni u nižim razredima osnovne škole.
Stariji će, posle dezinfekcije klupa, stolica, stolova, podova, tabli i ostalih nastavnih sredstava, takođe biti zakovani za određena mesta, s tim što će, kako je objasnio odlazeći ministar Mladen Šarčević, neki od razreda ići jedne sedmice u školu ponedeljkom, sredom i petkom, a ostali utorkom i četvrtkom, pa sledeće nedelje obrnutim redom. A kad nisu u učionicama nastavu će pratiti na televizijskim prijemnicima, kompjuterima, tabletima, mobilnim telefonima.
Odgovaraće, međutim, uživo, i ono što su uživo radili i ono što su elektronski pratili.
Škole će se čistiti pre početka nastave, najmanje dva puta u toku dana, a ako se epidemiološki uslovi pogoršaju, i češće.
“Danas, pet meseci nakon početka epidemije, manje znamo kako će izgledati školska godina nego što smo znali 15. marta. Država je pokazala ogromnu nesposobnost i jasan izostanak bilo kakvog plana. Dvadesetak dana do početka školske godine mi nismo znali da li će nastava biti onlajn ili će se možda ići u školu”, kaže za Novi magazin učitelj i potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Dušan Kokot: “Poslednjih pet meseci informacije koje smo dobijali od resornog ministarstva i Vlade Srbije gotovo po pravilu bile su u koliziji sa onim rečenim dan ranije. Tako da ni danas nemamo predstavu kako će sve izgledati iako su nam na konferenciji za novinare rekli da će učenici i ići u školu i sedeti ispred ekrana.”
Za Kokota je ključno kašnjenje u svemu jer, uprkos uverenju većine građana da prosvetni radnici imaju najduži odmor, školska godina se ne završava poslednjim zvonom, kao što i ne počinje 1. septembra: “Pre toga treba napraviti planove, dogovore, aktive, veća... Puno stvari treba pripremiti da bi se 1. septembra počelo s nastavom. Otuda i nezadovoljstvo prosvetnih radnika, a verujem i da javnost to treba da razume.”
Prema njegovim rečima, a to je i stav koji dele svi reprezentativni sindikati, ideje s kombinovanom nastavom, odeljenjima podeljenim na grupe, uz rad na daljinu, iziskuju ogroman dodatan novac i angažovanje novih ljudi, nove škole, organizaciju rada firmi i preduzeća.
“Čak kada bi vlasti, državne, prosvetne ili školske, pokušale da sadašnje nastavnike nateraju da rade na taj način, to je apsolutno nemoguće, pri tome i nezakonito! A na to svakako nećemo ni pristati”, kategoričan je ovaj učitelj iz Zrenjanina.
Za njega je u epidemijskim uslovima onlajn nastava jedino moguće rešenje, ali s tim planom se uveliko kasni: “To nije samo čas na RTS-u već i ogroman broj nastavnika i učenika kojima je neophodan alat za takvu nastavu. O tome niko ne brine, to čak nije ni tema”, objašnjava i dodaje: “Ako smo u martu bili ‘iznenađeni’ danas nemamo luksuz za tako nešto. Mora se razgovarati sa svim zaposlenima u prosveti i roditeljima, u suprotnom, kolaps je na pomolu, ali on neće biti naša odgovornost, pošto nas niko ništa nije ni pitao.”
KAKO SVE POSTIĆI: Za zaposlene je bitno koliko će im biti uvećane obaveze, ne samo zbog novog rasporeda i radnog vremena – koje iziskuje i novu organizaciju ličnog i porodičnog života – već i zbog elementarnog posla, odnosno mogućnosti da učenicima prenesu znanje. U postojećim uslovima, na primer, interaktivna nastava je praktično nemoguća, premda je upravo takav model pokazao najbolje rezultate u obrazovanju. Nepomični, sa maskama ili bez njih, predavači i učenici će biti prinuđeni na katedra sistem – ja pričam, oni kao slušaju i beleže! – pri čemu je krajnje redukovan i obrazovni pribor.
To će posebno teško pasti prvacima, koji zbog pandemijske pauze već mesecima u nisu obrazovnom sistemu, a učitelji/ce će imati krajnje skromne mogućnosti da ih uvedu u školski svet. Čak i kada iskoriste mogućnost nastave u prirodi.
“Za učenike nižih razreda osnovne škole veoma je važno da imaju nastavu u školi sa svojim učiteljicama i učiteljima, a to je posebno važno kada su u pitanju deca koja će u septembru krenuti u prvi razred. U prvim razredima osnovne škole deca tek treba da nauče da uče kako bi postali samostalniji u školskom učenju. Da bi naučili kako da uče najmlađim učenicima je neophodan zajednički rad i bogata interakcija s nastavnicima”, kaže za Novi magazin profesor razvojne psihologije Aleksandar Baucal, koji je i sam roditelj dvoje dece.
Prema njegovom mišljenju, različiti oblici nastave na daljinu imaju manji efekat na učenike u nižim razredima osnovne škole, osim ukoliko roditelji ne preuzmu ulogu nastavnika: “Pošto samo mali broj roditelja ima mogućnosti i znanja da pruže potrebnu podršku svojoj deci, dolazimo do zaključka da je odluka da se nastava za niže razrede odvija u školskom okruženju opravdana.”
Na pitanje da li bi i učenici u drugim graničnim razredima, kao što je peti osnovne škole, kad se sa učiteljskog sistema prelazi na tzv. razredni, a posebno u prvim razredima srednje škole kad se ulazi u novi način rada, trebalo da imaju više kontakta s predavačima, Baucal odgovara potvrdno.
“Iako je direktna i neposredna interakcija s nastavnicima najvažnija za učenike u prvim razredima osnovne škole, to ne znači da ona nije neophodna starijim učenicima. Neposredna interakcija i saradnja ključne su komponente obrazovanja na svakom nivou. Ona može da bude dopunjena, podržana i olakšana putem digitalnih resursa i servisa, ali ne može biti u potpunosti zamenjena, osim u veoma specifičnim okolnostima (koje u našim uslovima ne postoje ili možda postoje za veoma mali broj učenika). Iz tih razloga važno je da se kaže da bi bilo dobro da i učenici starijih razreda u osnovnom obrazovanju, kao i učenici u srednjim školama takođe imaju nastavu u školi u određenoj meri”, kaže sagovornik Novog magazina.
No, upozorava da to “da nas u narednom periodu čeka veoma teška situacija kada je u pitanju zaštita zdravlja i da je u svakoj sferi života prvi prioritet da se umanji verovatnoća širenja zaraze: “To se može ostvariti smanjivanjem veličine grupa, prilagođavanjem broja učenika koji borave u školi u određenom trenutku, uz adekvatno i razumno korišćenje maski i redovno pranje ruku, uz pojačano održavanje higijenskih uslova u školama i primenom drugih epidemioloških mera koje su preporučene. Na neki način nastava u takvim uslovima može u velikoj meri da doprinese da deca i mladi u većoj meri razumeju važnost ovih mera i da iskustvo učenja u takvim uslovima pomogne prevenciji širenja zaraze. Ipak, primena epidemioloških mera u školama ne sme da onemogućava odvijanje nastave već samo zahteva da se nastava i učenje prilagode tim merama.”
Izazov je za svaku školu, kao i za Ministarstvo prosvete, da nastava i učenje u svakoj školi prilagode postojećim okolnostima, uz najmanji gubitak u pogledu kvaliteta nastave i učenja, naglašava Baucal, koji je uveren da je “to sasvim moguće uz kombinovanje učenja u školi i učenja na daljinu.
“Pošto svaka škola funkcioniše u specifičnim okolnostima, neophodno je da se obezbedi veća autonomija školama i da Ministarstvo prosvete redefiniše svoju ulogu. Međutim, pošto je naše obrazovanje već dugo veoma centralizovano, ne bi bilo realistično, a ni fer da se sada celokupna odgovornost za prilagođavanje prebaci na škole. Zato Ministarstvo treba da pokaže da može da postane institucija koja, umesto da izdaje naloge, pruža potrebnu pomoć i podršku školama u njihovim naporima da nađu najbolja rešenja za nastavu i učenje u narednoj školskoj godini”, objašnjava naš sagovornik, koji već dugo učestvuje u reformi obrazovanja ili prati promene koje diktira savremeno društvo.
U tom smislu neophodna je i digitalizacija, objašnjava on, jer deca i mladi koji se danas školuju žive u digitalizovanom svetu i njihovi budući životi i karijere će biti sve više prožeti novim tehnologijama, koje u ovom trenutku ne možemo ni da zamislimo.
Međutim, u prethodnim godinama naše obrazovanje je digitalizovano više formalno nego suštinski: “Škole su danas bolje opremljene digitalnim tehnologijama i uveden je novi predmet, ali to je nedovoljno, pošto je iskustvo sa nastavom na daljinu pokazalo da se nije daleko odmaklo u suštinskoj digitalizaciji nastave i učenja. Nastava i učenje i dalje neodoljivo liče na tradicionalnu nastavu i učenje, samo što se dešavaju preko digitalnih medija. Iz tog razloga naredna školska godina će biti test za nastavnike, škole i Ministarstvo da li postoji spremnost i volja za prelazak na obrazovanje 2.0, a ne samo na deklarativnu modernizaciju obrazovanja.”
Jedno od važnih pitanja koja će se postaviti nije samo dostupnost tehnoloških sredstava deci za praćenje nastave i učenje već i vreme koje će biti prinuđeni da provode uz elektronske uređaje. Uz koje su, kako naši zvanični i nezvanični sagovornici upozoravaju, ionako predugo prikovani.
Činjenica da će učenicima biti uskraćeno i samo fizičko vaspitanje u klasičnom smislu – jurnjava za loptom, trčanje, vežbe u sali – dodatno brinu.
RODITELJI VAN FOKUSA: A u novoj organizaciji škole brine organizacija svakodnevnog života.
“Uopšte ne znam kako ćemo živeti i raditi. Dvoje dece različitih uzrasta, jedno u školi svakog dana, treba ga voditi i dovoditi, drugo malo u školi, malo kod kuće; treba ga kontrolisati dok prati nastavu na daljinu. Pri tome suprug i ja imamo nepromenljive smene, one poznate kao prve, a nemamo pomoć u kući niti imamo novca da nekoga angažujemo”, kaže Marija P. iz Beograda.
Muku će imati i oni kojima, primerice, mogu pomoći roditelji, odnosno bake i deke, bar u fizičkom delu posla kao što su praćenje u školu i dovođenje kući, uz bebisitovanje ukoliko škola nema dnevni boravak. No, za one “starije” takav sistem i nadzor nije dovoljan, pri čemu “seniori”, a često ni sami roditelji, uopšte nisu u stanju da prate onlajn nastavu i intervenišu.
No, nesumnjivo najveći problem imaće deca sa invaliditetom, posebno ometeni u razvoju i njihovi roditelji. U javnosti je već poznat problem dece sa autizmom koja više nemaju personalne asistente i mesecima su prinuđena da borave u skučenom prostoru kuće bez izgleda se to stanje uskoro promeni iako im je narušena preko potrebna rutina u druženju, bar u meri u kojoj ga prihvataju. Isti ili sličan problem imaće i deca koja imaju fizičke ili neke druge mentalne prepreke za praćenje nastave.
Dodatni problem porodicama jeste obavljanje poslovnih i svakodnevnih obaveza, na koje ukazuje Marija P., bez obzira na to da li je reč o onima koji imaju stalnu smenu, višesmenski rad ili rad od kuće. Društvene mreže, primerice, obiluju “pošalicama” sa onlajn poslovnih sastanaka i razgovora u koji upadaju deca različite dobi i zaposleni prosto ne mogu da postignu poželjni poslovni izgled pošto ih rad u kući, uz decu, primorava na neobavezan stil. Posebno ako žive u skučenom prostoru, što je sudbina mnogih.
I napokon, kao što je i van epidemiološke zbrke uobičajeno, žene su te koje na sebe preuzimaju veći teret kućnih i porodičnih obaveza, posebno kad je školovanje dece u pitanju, pa su dodatno opterećene; on su te koje, za početak, moraju brinuti o zdravstvenom stanju dece, uključujući i sada obavezno svakodnevno merenje temperature! – i preuzeti i nabavku zaštitnih sredstava. Od njih se očekuje – dok glava kuće zarađuje! – da ispraćaju i odvode decu u školu, dovode ih i dočekuju, prate nastavu, koriguju... Ukoliko je reč o višegeneracijskim porodicama, da razdvajaju unuke od baka i deka, koji su koliko pre nekoliko meseci bili nezamenljiva pomoć.
Najteže će biti samohranim roditeljima, svejedno ženama ili muškarcima, a posebno onima koji imaju decu sa invaliditetom kojoj je neophodna praktično 24-satna pomoć.
.jpg)
