Izvor: RTS, 15.Jan.2012, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Škola i tržište, dva koloseka

Da bi fakultetsko obrazovanje imalo smisla, privrednici jasno moraju da kažu koji su im kadrovi neophodni, a fakulteti da li mogu da ih iškoluju, saglasni su i u obrazovnom i u privrednom sektru.

I studenti i profesori i privrednici kažu da studijski programi moraju da se organizuju tako da budu u funkciji svih korisnika. U tu svrhu služi i dodatak diplomi. Govori o kompetencijama kandidata kojeg želite da zaposlite i veštinama koje je stekao tokom školovanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"U inostranstvu dosta na to obraćaju pažnju, jer hajde da kažemo da je to na neki način CV koji je sertifikovan od strane univerziteta", rekao je Nikola Mijilović, potpredsednik SKONUS-a.

Dekan Elektrotehničkog fakulteta profesor Miodrag Popović rekao je u velikim kompanijama, gde prijem obavljaju posebne komisije, taj dodatak nije neophodan.

"Čini mi se da tu ima problema, jer niko ne traži dodatak diplome, ne traži zato što i najverovatnije ne zna da postoji, a imam utisak da u pojedinim velikim korporacijama nisu dovoljno upoznati ni sa izmenama nastavnih planova i programa", objašnjava Popović.

Saradnja ETF-a sa privredom je dobra, kaže profesor Popović. Za nju rade projekte i pokušavaju da joj prilagode nastavne planove i programe. Da bi ovakvih primera bilo što više, potrebna je jaka veza i privrede i visokog obrazovanja i obezbeđenje dovoljno novca za visoko obrazovanje.

"Ukoliko obućar nema pojma o svom zanatu, država neće propasti. Ali ako vaspitač loše vaspitava, i obrazuje, može se stvoriti pokolenje neznalica koje će jednoga dana upropastiti državu", rekao je Slobodan Samardžić, potpredsednik Privredne komore Srbije.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović da je Srbija zemlja u tranziciji, sa privatizacijom koja nije dala očekivane rezultate.

"Iskustva Svetske banke kažu da u zemljama u tranziciji ne postoji idealan ili da ne postoji obrazovni sistem koji može odgovoriti na sve potrebe tržišta rada jer zemlja u tranziciji ima svoja pravila, preduzeća brzo nastaju i nestaju, a proces obrazovanja podrazumeva određen vremenski rok", rekao je Obradović.

Upravo zato treba insistirati na što boljoj komunikaciji između privrede i visokog školstva, smatraju nadležni.

U Privrednoj komori Srbije napominju i to da u ovoj godini Srbija može da učestvuje u specijalizovanim projektima Evropske unije, koji među prioritetima imaju saradnju ova dva sektora. To bi omogućilo i bolje zapošljavanje studenata u Srbiji.

Takođe, postoje programi poput Tempusa, koji je na raspolaganju institucijama u Srbiji 10 godina i koji omogućuje saradnju sa privredom. Trenutno se radi oko 20 projekata.

Nastavak na RTS...