Izvor: RTS, 19.Jul.2014, 21:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skok padobranom i u sedamdesetim
Veterani nekadašnje 63. padobranske brigade još jednom su na aerodromu pokazali da godine ili loša kondicija nisu opravdanje za one koji se ne bave sportom. Među onima koji su se odvažili na padobranske skokove na aerodromu Lisičji Jarak bilo je onih koji su zakoračili u sedmu deceniju ali i onih koji decenijama nisu skakali.
Ljubomir Hristov, za skok se ozbiljno priprema od juče. Lekarsko uverenje ima. Iskustvo - takođe. Obuku je prošao još u vojsci. Sa 65 godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne manjka mu ni hrabrosti.
"Ja ove ljude nisam poznavao do danas, upoznali smo se preko društvene mreže i to mi je najdraže što sam mogao da ih upoznam i da skačem s ovim momcima koji su i 30 godina mlađi od mene", kaže kaže Ljubomir Hristov - Čarli.
O ideji da se okupe, Momčilo Minić, kao i svi veterani 63. stalno razmišljaju. Miniću je ovo prvi skok posle 34 godine. U avionu bi ih, kaže bilo više, da je obavezan lekarski pregled jeftiniji.
"Sve se skupilo, treme nema, ali po meni svi smo mogli da skočimo koliko god sam puta hteo, meni je bio cilj okupljanje sa starim drugarima, pripadnici smo raznih generacija, ali to nema veze mi smo svi kao jedan", kaže Momčilo Minić-Moca.
Među rezervistima čuvene 63. padobranske je i jedan vladika. Objašnjava da vojno sveštenstvo nije nova pojava i da je lako povezati se sa ovom jedinicom.
"S njom delim dobro i zlo, obilazeći nekad kao sveštenik a danas kao vladika, s druge strane svi smo mi aktivni, to se videlo u Obrenovcu, tu sam video dosta rezervnih pripadnika koji su došli sami, bez dozvole, naređenja i opreme, došli su sami da bi pomogli", kaže vladika slavonski Jovan (Ćulibrk).
Iako je nekadašnja 63. padobranska brigada danas bataljon u sklopu Specijalne brigade Vojske Srbije veterane i dalje okuplja zajednička ljubav prema padobranstvu i osećaj jedinstva. Okupljaju se na različitim lokacijama, različitim povodima.
