Izvor: BKTV News, 27.Feb.2012, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sklonimo nered i prostaštvo ispred očiju!
Samo dan, pre nego su štampani mediji u Srbiji objavili vest da je dramski pisac, Biljana Srbljanović, na ulici privedena zbog droge iz nekih svojih, potpuno privatnih, razloga osećala sam se očajno. A taj moj intimni razlog nezadovoljstva, koji se širio na sve strane, poticao je, zapravo, od spoznaje da mi je standard u toj meri osiromašen da ću od sada pa u buduće, da ne bi gladovala, od svoje novinarske plate, na mesečnom nivou, jedva dvadesetak evra smeti da odvojim za kupovinu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << knjiga.
Dakle, tog jutra ( 21. Februara ) krenem na posao i već na ulasku u smrznuti trolejbus, od slučajnog saputnika saznadoh da neko ko važi za veliko kulturnog poslenika, u ovoj jadnoj zemlji, ima mogućnost da za gram kokaina dnevno plati 60 evra. Da moja drama bude veća, nisam u toj meri cenjeni pisac kao Srbljanovićeva, ipak pismena sam i znam da bez knjiga, baš kao neki okoreli zavisnik - ne mogu!
Negde oko podneva, još jedan udarac i to po sred lica. Na ceremoniji otkrivanja spomen ploče, piscu, istoričaru umetnosti i književnosti, esejisti, pripovedaču i romansijeru Milanu Kašaninu, na čijoj sam teoriji srpske srednjevekovne književnosti rasla, porasla i školovala se, ministar kulture i informisanja Predrag Marković izgovorio je nekoliko rečenica. Tačnije, pozvao se na reči Ničea, koji kaže da je naša obaveza da sklonimo nered i prostaštvo ispred očiju kao i da gradimo dom za otmenost duše.
Prema Markovićevim rečima, Kašanin je taj dom gradio istakavši, na kraju, da nam je dužnost da ako ne možemo da gradimo jedan takav dom, onda barem treba da stavimo ploču.
E tek mi je tada došlo da povratim, jer ako ministar kulture, na jednom ovakvom događaju, prizna, da on kao izvršna vlast, ne može da skloni prostaštvo sa ulice, dakle ispred očiju, kako će tek onda Ivica Dačić da pohapsi sve dilere droge.
Smatram da nesme jedino Šarić da bude dežurni krivac već da više sličnih treba privesti pravdi. Inače, palo mi je na pamet i da se javim ministru.
Markoviću i kažem kako, za razliku od njega ja imam volje, ali nemam finansijske mogućnosti da menjam svet oko sebe.
Elem, kada sam jednoj koleginici poverila kako razmišljam da na ovu temu napišem tekst prosvetlila me je da u Beogradu živi na hiljade Biljana Srbljanovićevih, kao i da moja teza nije dobra jer ti ljudi narkotike, da ne poveruješ, kupuju od svojih para. Ma nemoj, kažem ja njoj.
Biljana je bila kandidat za gradonačelnika LDP-a i da je pobedila verovatno bi, poput mnogih trenutno aktuelnih funkcionera, svoj privatni trošak prebacila na gradski budžet, što je po mojoj računici negde oko 20 000 evra godišnje manje u kasi.
Po otvaranju debate o eventualnoj kolumni koju želim da napišem u dalju polemiku uključio se, potom, i čitav kolegijum, te toga dana saznadoh i za taze objavljene rezultate, najnovijeg istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Ispostavilo se da je za proteklih 15 godina oko dve trećine populacije moglo da izdvoji do 2 000 dinara za zadovoljenje svojih kulturnih potreba a da mnogi, dakle, nisu imali ni dinar pa nam je zato vrednosni sistem ravan nuli. Porodica je, tvrde ovi istraživači, orjentisana na puko preživljavanje pa je kao takva izgubila edukativnu funkciju koju su kažem ja, na žalost, preuzeli mediji.
Kažem na žalost iz dva razloga. Prvi je porazna činjenica da je još jedan naš kulturni poslenik, ne iz Beograda već sa Mećavnika, želeo da ispadne pametan u društvu komentarišući za novine nešto o čemu je, prema sopstvenom priznanju, bio neobavešten.
Hoću reći gospodine reditelju, uvaženi Emire, ako je neko pre Anđeline Žoli bio pozvan da snimi film o ratu u Bosni onda je to trebalo da uradite Vi. Anđa tada nebi imala nikakve šanse da pljuje po Srbima.
Drugi događaj od ove nedelje, tačnije sedmice pred početak velikog Uskršnjeg posta, takođe ću pamtiti. Ordenonosac Svetog Save prvog stepena, Njegova Ekselencija Aleksandar Vasiljevič Konuzin, povodom velikog nacionalnog praznika Ruske Federacije – Dana zaštitnika otadžbine, priredio je svečani prijem.
U ,,Kuriru“ je osvanula vest pod naslovom : „ Niko nije došao kod Konuzina“, što naravno, nije tačno!
Da je bio na prijemu, što mu je državnička obaveza, ministar kulture i informisanja Predrag Marković znao bi koliko je novinar slagao i mogao bi da interveniše. Ovako dragi ministre, ponovo ste propustili šansu da šutirate penal - reagujete na prostaštvo!
Nikada neću prihvatiti da je samo vlast „ neko“ a mi ostali iz opozicije „niko“!
Lični stav: Jadranka Tasić
Tweet
