Izvor: Blic, 21.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skladište čuva samo vučjak
Skladište čuva samo vučjak
PARAĆIN - Karađorđevo brdo i skladište vojnog eksploziva posle eksplozije odavali su juče užasnu sliku. Reporter 'Blica' je na putu do skladišta, do mesta eksplozije, video okolinu zasutu gelerima, neeksplodiranim minama i kamenjem, kao i ugljenisanom zemljom. Samo skladište vojnog eksploziva je uništeno od velikih detonacija, a krater, gde se dogodila eksplozija, širok je 30 a dubok 10 metara. Oko kratera u prečniku od 100 metara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nalazi se na desetine neeksplodiranih mina za minobacače, raketne bacače i projektila za haubice.
U skladištu nema ni vojnika ni policije. Ekipa 'Blica' je jedino zatekla psa čuvara koji verno čuva skladište. Vučjak praktično nije ni reagovao na prisustvo ljudi, delovao je dezorijentisano. Ograda skladišta je od siline detonacija polomljena, okolna šuma izgleda kao da je pokošena i u prečniku od 500 metara u obližnjem naselju nema stanovnika. Nulta tačka detonacije i krater izgledaju apokaliptično. Gomile zemlje, betona i kamena, pomešani sa eksplodiranim i neeksplodiranim minama, deluju preteće i zastrašujuće.
Naselje 7. juli nalazi se pored skladišta vojnog oružja i ono je pretrpelo najveću štetu prilikom eksplozija u skladištu. Oko 120 stanovnika tog naselja čine izbeglice i socijalno ugrožena lica, koji su proteklog dana bili raseljeni, ali oni se posle stišavanja eksplozija polako vraćaju u svoje domove.
Prema rečima Anđelke Stojaković, koja još oseća psihičke posledice eksplozija u vojnom skladištu, sreća u nesreći je da niko nije poginuo od meštana tog naselja. Kuće su uništene, stanovi razbijeni, stakla na prozorima zgrada gotovo da i nema.
Ivana Rakonjić juče se vratila u svoj stan da ga obiđe i da pokupi stvari koje su joj potrebne za ličnu higijenu, kaže da je pobegla glavom bez obzira kada je počela eksplozija i da ne želi više da se vrati u to naselje dok se situacija ne smiri. Izbeglica iz RS Gorica Jakovljević tužno konstatuje da nesreća ide na siromašne ljude i da očekuje pomoć u ovom trenutku od bilo koga. Ona navodi da nije mogla da dobije pomoć jer je za to trebalo sići do grada, a kako su u tom trenutku detonacije još trajale, nije smela na opasan put.
Inače, požar u skladištu je lokalizovan, ali još nema pristupa tom terenu zbog opasnosti od eventualno novih eksplozija. Inženjerijske i pirotehničke ekipe izašle su juče na teren i čiste autoput od razbacanih eksplozivnih materijala.
Pretprošla noć je protekla mirno, bez detonacija, a grad ima vode, struje, rade telefoni i uredno je snabdevanje životnim namirnicama.
Crveni krst u Paraćinu podelio je juče 1.450 metara plastične folije za prozore i 300 metara armirane folije za postavljanje na krovove kuća građanima i firmama čiji su objekti oštećeni.
I. I.
Stakloresci i tišina
PARAĆIN - Noć posle eksplozije vojnog skladišta eksploziva u Paraćinu protekla je mirno, tačnije neprirodno mirno. Prazne ulice, tek poneki prolaznik koji žuri kući. Automobila gotovo da i nije bilo. Policija na svakom koraku, marice parkirane za svaki slučaj. Brinu o redu i miru, ulivaju poverenje građanima.
Najtraženiji u Paraćinu pretprošle noći bili su stakloresci. U radnji Dragiše Jevtića oko 22 časa zatekli smo redove građana koji čekaju od ranog jutra da im se zastakle prozori. Dragiša navodi da sa pet radnika daje sve od sebe, ali, nažalost, ne mogu da stignu da zastakle sve prozore za jednu noć.
- Ima posla za još dva dana. Nažalost, povod je tragičan. Trudimo se da završimo, međutim, prebukirani smo. Eto, radimo i u radnji i na trotoaru. Roba stoji po ulici, ali što se tiče posla, na ovakav način i pod ovim uslovima nam ne treba. Mnogi nas zavitlavaju, kažu, blago vama, što nije u redu. Staklo imamo, ali, nažalost, niko nam nije pomogao u repromaterijalu, da ljudima izađemo u susret i jeftinije naplatimo. U proseku nema manje štete na prozorima od 2.000 dinara, a to je mnogo za naš narod - objašnjava Jevtić.
Pored polupane robne kuće u centru grupa prijatelja.
- Već nekoliko sati nije bilo novih eksplozija i mislim da će narod moći mirno da spava. Ali uvek ima rezerve, a ona je u ovom slučaju velika. Ne može da bude baš kao prošle noći, ali i još jedna eksplozija bila bi previše. Osim eksplozije u skladištu, nekoliko haubičkih projektila palo je u okolna sela. Snim’o sam ih fotoaparatom. Granate su oko 1,2 metra u zemlji pod uglom od 45 stepeni. Nisu bile tempirane, pa su izbegnute tragične posledice - ističe Slobodan Jelisavčić.
Nervoza i strepnja su se uvukli u sve porodice. Deca su u prvom planu, jer ih treba što dalje držati od strašnih informacija sa medija i stresa koji preživljavaju.
- Strah i nepoverenje su se uvukli u nas. Ne znam kako ću provesti ostatak noći. Svi smo uz televizore, gledamo kroz ekran, a ništa ne čujemo i ne vidimo. Okupljamo se po stanovima, tako nam je lakše u grupi. Bodrimo se da istrajemo. Ali svašta se priča: kako je ostalo još bombi i da će one eksplodirati za 72 sata. Evakuisali smo porodicu u selo - priča Rajka Rakić.
Hladno je napolju, hladno je unutra, ali najviše hladno oko srca.
I.I.
