Izvor: Večernje novosti, 19.Sep.2012, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skener i magnet samo ako mora
NA preglede skenerom i magnetnom rezonancom pacijenti će ubuduće stizati tek pošto se iscrpe sve jednostavnije i jeftinije mogućnosti dijagnostike. To, praktično, znači da ovi pregledi neće moći da se rade o trošku osiguranja ukoliko ne postoje pravi medicinski razlozi. A oni su, kao i sva prethodna dijagnostika koju pacijent treba da obavi da bi uopšte bio upućen na skener ili magnet, taksativno pobrojani u predlogu novog pravilnika, koji trenutno, na predlog RFZO, razmatra Ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zdravlja. Za mnoge od preko 14.000 pacijenata sa zvaničnih listi čekanja na ove dve procedure, biće to bukavalno bitka za život ili smrt. U RFZO, međutim, tvrde da je to jedini način da se uvede red: da se pacijentima omogući da u razumnom roku stignu na dijagnostiku, i da se ne rasipa novac na nepotrebne preglede.PRVO POTPIS, PA NA LISTU ISTIM pravilnikom RFZO, koji su prema rečima Aleksandra Vuksanovića pripremili stručnjaci u saradnji sa RFZO, Institutom “Dr Milan Jovanović Batut” i Ministarstvom zdravlja, definisani su i kriterijumi za sve procedure za koje postoje liste čekanja: koronarografiju, ugradnju pejsmejkera, veštačkih zalistaka, operaciju katarakte... Tim pravilnikom predviđeno je, recimo, i da pacijenti ne mogu tek tako otkazivati operacije zbog odmora i drugih nemedicinskih razloga, a popunjavaće i izjavu u kojoj, pod materijalnom odgovornošću potvrđuju da nisu ni na jednoj drugoj listi čekanja. - Radiolozi koji rade na magnetnoj rezonanci informisali su me da je čak 50 odsto nalaza negativno i da je gotovo 90 odsto dijagnoza koje su postavljene magnetnom rezonancom moglo da se postavi i drugim metodama - kaže za “Novosti” profesor dr Aleksandar Vuksanović, direktor RFZO. - Primetno je, međutim, da se broj najsloženijih dijagnostičkih pregleda drastično povećava. Sada se godišnje uradi više od 350.000 pregleda na skeneru, a 2003. je, recimo, urađeno svega 18.000. Broj pregleda na magnetnoj rezonanci se od 2004. godine udesetostručio. Na 19 magneta u državnom zdravstvu lane je urađeno 74.934 pregleda, što znači da su neki od ukupno 54.070 pacijenata koji su bili na ovoj dijagnostici pregledani i više puta. Trenutno se na pregled magnetom, kada stanje pacijenta nije urgentno, čeka i po sedam meseci. - Bilo bi izuzetno loše da se nekim administrativnim rešenjima pacijentu onemogući pregled koji može da mu spase život, ali činjenica je da se kod nas preskaču mnoge procedure i odmah upućuje na najskuplju dijagnostiku - kaže za “Novosti” dr Gradimir Dragutinović, specijalista radiologije u Kliničkom centru Srbije. - To se dešava, jer su lekari često neažurni, lakše im je da pacijenta pošalju na magnet, nego da ga pregledaju, a pacijenti su, opet, nestrpljivi, ne veruju doktorima. Medicinski kriterijumi su, međutim, vrlo jasni: kada je u pitanju trauma glave, pacijent odmah mora na magnet, ali pluća ili kosti dobro mogu da se snime i rendgenom. Jedna analiza u Urgentnom centru KCS pokazala je da se među 100 glavobolja zbog kojih se pacijentima hitno radi skener otkrije jedan tumor. Pa, i on bi, kažu radiolozi, ranije bio dijagnostikovan da je pacijent detaljno bio pregledan u svom domu zdravlja. - Pacijent se, pritom, bez razloga nepotrebno zrači, a sve to mnogo i košta. Svaki lekar ispisivanjem tri uputa za magnetnu rezonancu troši svoju prosečnu platu. A na kraju, oni kojima je stvarno potrebno ne stižu na pregled - kaže Dragutinović.
Nastavak na Večernje novosti...
