Izvor: Danas, 16.Feb.2015, 22:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skela za Mombasu
Uranjao je u gustu kišu, razgrćući branicima automobila vodenu zavesu, sve dok iz rascepljenog neba nije pokuljala neka vrsta reke koja se, umesto da teče vodoravno, stropoštavala odozgo. Morao je da zaustavi kola i kraj puta sačeka da se nebeska bujica vrati u korito.
Pitao se šta čeka: sudnji dan ili da kiša prestane? Sudeći po tome što je, kao jadna zamena za Nojevu barku, metalna buba i doslovno plovila jezerom koje je potopilo ivice puta, i za jedno i za drugo pitanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << bilo je osnova. Pokušao je da zamisli kako se osećao daleki praotac. Sam, usred vodene pustoši. U barci, doduše, koja je - imajući u vidu prostranstvo zemlje - bila, ipak, samo orahova ljuska. Bez nade, najzad, da je iko osim njega preostao.
Šta u takvom stanju daje čoveku snagu da opstane? Neka vrsta misije? Svest o potrebi da se sačuva ljudska vrsta? To što mu se na licu videlo moglo je samo uslovno da se opiše kao osmeh u pokušaju, od njega se jedino očekuje da stigne do Mombase. Povremeno je uključivao brisače koji nisu bili ni od kakve koristi. Markesovski prizor, u kome plovi sredinom ulice, bio je ne samo zamisliv već se, na ushićenje dece, događao u stvarnosti. Da bi im odvratio pažnju od bujice, u rancu je potražio, u jednoj knjizi, sabrane zapise o Mombasi. Prema onome što je potomcima ostavio na uvid portugalski guverner Duarte Barbosa, za hranu bar neće morati da brinu. „Naći ćete ovde ovce s kovrdžavim repom, krave i drugu stoku i mnogo živine, sve prekomerno utovljene. Takođe proso i pirinač, slatke i gorke pomorandže, limun, smokve, banane, papaje, mango i raznovrsno povrće, a na bazaru vosak i med.“ Sudeći po pokunjenosti saputnika, Afrikanac je izabrao pogrešno štivo. Zavirio je zato u ranac u nadi da će zateći makar malo hrane. Ma koliko uporno pretraživao, napipao je jedino pakovanje keksa i ulepljenu tablu čokolade. U poređenju s obiljem koje je opisao poštovani Duarte Barbosa, to što je našao bilo je žalosno nedovoljno. S potištenošću je, otuda, zaključio da je Noje bio u boljem položaju. Ko bi, najzad, primetio manjak da je na pretovarenoj barci žrtvovao neku životinju? Da li ga je, zbog bogohulnog poređenja, Svevišnji kaznio potopom? Mada je od te pomisli za trenutak uzdrhtao, brzo se smirio. Nije bio dovoljno značajan da privuče toliku pažnju.
- Da Bog zna da postojim, u rancu bih zatekao nešto više od pakovanja keksa.
Da se otrgne od neveselih misli, ponovo je posegao za zbornikom zapisa o Mombasi.
Odlomak iz knjige „Afrikanac“, izdavač: Laguna.
.jpg)
