Izvor: Politika, 12.Okt.2012, 08:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skandinavska klima
Skandinavija je, ljudi moji, raj na kugli zemaljskoj. Ili, preciznije, da parafraziram jednog mog ovdašnjeg profesora, dođoša iz Australije: „Ako se navikneš na klimu i poreze, ovo ovde je zaista raj!“
Hajde da počnemo od poreza. Ograničiću se na Dansku, pošto njihove poreske zakone sasvim dobro znam, mada je slično i u svim ostalim nordijskim zemljama. Osnovni porez je 37%, većina običnih ljudi plaća oko 48% primanja poreznicima, a porez na „visoka primanja“ je 60%. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tako, u praksi, gotovo svaki prekovremeni rad ili rad po ugovoru oporezuje se sa 60%.
Samo još jedna napomena o porezma, pa dosta na ovu temu. Kad se pred izbore nađe neka partija koja obećava smanjivanje poreza, najčešće bude ekspresno ućutkana pitanjima: „A odakle onda mislite da finansirate... (sledi poduži spisak smislenih aktivnosti koje država treba da finansira)?“ Imam utisak da se Skandinavci rađaju sa genom za plaćanje poreza, jer za sve ove godine nisam našla nikoga ko bi se ozbiljnije žalio na njihovu visinu.
A tek kod klime moram da se ograničim na Dansku. Norveška, za koju je čitateljka, doktorka Milica Petrović pitala (pa me time i podstakla da napišem ovaj članak), baš je dugačka - razdaljina od severa do juga Norveške otprilike je ista kao i od juga Norveške pa do Sicilije.
Nekoliko norveških gradova je iza polarnog kruga, što će reći da leti tamo Sunce nikad ne zalazi, ali zato zimi ne izlazi mesecima. Čula sam (ali samo čula) da lekari mogu da sklope ugovor da 2-3 godine tamo rade, uz izvanrednu zaradu i poreske olakšice - to je opcija popularna među mladim danskim lekarima, naročito bračnim parovima - tako mogu da steknu solidan početan kapital za ostatak života. Bila sam samo u Bergenu i Trondhajmu decembra - bilo je mračno i hladno, ali ne i neprijatno. Po strmim i zavejanim bergenškim ulicama bilo je mnogo biciklista - lampa, slična rudarskoj, na čelo, dobra odeća i mišići, i problem prevoza rešen. Nije to od nužde, Norveška je najbogatija i najsređenija zemlja na svetu - to je način života. Svaka im čast!
Ptice na zamrznutom jezeru kod zamka Frederiksborg (foto Jonas Nilsen za sxc.hu)
A sad o klimi. Popularna danska „starogradska“ pesma kaže: „Dansko leto, obožavam te, iako si me toliko puta izneverilo“. Dakle, leta su... Pa, ako ne lije kiša, divna... Temperatura 22-25 stepeni, ni toplo ni hladno, možete da se obučete kako vam volja, može čak i da se okupa u moru - Kopenhagen ima divnu plažu, i po izgledu i po veličini sličnu beogradskoj Adi (nisam rekla sličnu i po temperaturi vode!), kao i nekoliko manjih gradskih plaža na unutrašnjim kanalima, vrlo blizu najužem centru - ponose se time što je voda čak i tu sasvim čista (rekla sam „čista“, a ne „topla“). A zapadna obala Danske, atlantska, raj je za surfere i sve moguće sportove u kojima se koristi bilo šta na jedra - Danska zarađuje vrlo mnogo od „morskog“ turizma, naročito je popularna među Nemcima.
A ako krene kiša... Krene da pada juna, nastavi jula, jedva posustane avgusta... „Mi imamo dve zime“, kažu Danci kad letnje vreme zaista počne da maltretira - „Onu sivu i onu zelenu“. Ali, ako nabavite letnje gumene čizme od bar 100 evra, i dobro kišno odelo, koje nekim čudom zaustavlja i vetar i kišu, ali se u njemu ne uparite od znoja, za nekih 200-300 evra - tad čak i po najgoroj letnjoj kiši možete da vozite bicikl i da budete napolju. „Nema lošeg vremena, ima samo neodgovarajuće odeće“ jedna je od omiljenih lokalnih izreka.
Ipak, čak i najkišnijih leta, kiša najčešće stane predveče. U ponoć juna ili jula nebo je božanstveno tamno-plavo, a nekako prozračno i visoko, nije ni toplo ni hladno, beskonačno je prijatno sedeti napolju. Skandinavsko letnje kasnovečernje nebo treba videti! Pa većina ljudi to i radi.Sedi se napolju, u bašti ili parku, pale se roštilji, peku se viršle, kukuruzi i svo ostalo meso i povrće, a pominju se i recepti za voćne ražnjiće na roštilju. Krajem avgusta svima je već dosta „napoljskih“ aktivnosti, ali tad već počinje škola i pripreme za mirnije doba godine.
Problem sa zimom u Danskoj je što je najčešće - baš siva. Nije hladno, temperatura retko pada ispod nule (Golfska struja stiže do zapadnih obala Danske, tako da je ovde klima blaža nego što bi se dalo zaključiti pogledom na geografsku širinu), ali se desi da se Sunce bukvalno nedeljama ne pojavi iza oblaka, čak ni u ono manje mračno doba dana, negde od 9 ujutro do 3 popodne. U ostalo vreme je i tako iza horizonta. Sneg ne pada baš svake zime, a i kad padne ne zadrži se baš uvek. U poslednjih desetak godina bile su 2-3 baš snežne zime, ako se dobro sećam.
(foto: sxc.hu)
„Šta je tvoj projekat za ovu zimu?“- često se čuje među prijateljima u jesen. Ponuda je ogromna - raznorazne sportske aktivnosti za sve uzraste - bakice od 75 i kusur godina u teretani ili na gimnastici pre su pravilo nego izuzetak, kursevi svih mogućih hobija (slikanje, šivenje, keramika, popravljanje nameštaja, kuvanje običnih ili egzotičnih jela...), kursevi svih mogućih stranih jezika, literature, filozofije, psihologije... Ama, zaista za svakoga ima ponešto, i to po sasvim pristupačnim cenama. Od elitnije kulture, tu je mnoštvo muzeja, koncerata i pozorišta, ali to su najčešće prilično skupa zadovoljstva - doduše, vrede, nikad mi se nije desilo da za nešto platim, pa mi ostane onaj gorak ukus u ustima „Uh, uzeše mi pare ni za šta“.
Još jedna omiljena zimska aktivnost potomaka Vikinga su, naravno, putovanja, i to u južnije krajeve, često i na južnu poluloptu. Uh, kako prijaju Sidnej, Sao Paolo ili Istanbul kišnog novembra ili sivog februara - a ni francuska, austrijska i italijanska alpska skijališta nisu za potcenjivanje. Tako, eto, uz neku zanimaciju unutra i poneko poduže putovanje, a takođe i uz mnogo alkohola običnih vikenda, nekako se prezimi zima.
E, sad, ovako je u Danskoj, koja je najjužnije i najravnija je. Put me je, kao što već rekoh, naneo i u Norvešku (Bergen i Trondhajm) usred zime, bilo je prepuno snega, isto tako i u Stokholmu, a u Finskoj, blizu polarnom krugu, bila sam maja. Trava se tek pojavljivala, a rekli su mi da je zimi normalna temperatura -35!
Pa kako sam se ja, takoreći čistokrvna i toplokrvna Balkanka, navikla nasve ovo? Pošteno rečeno, prvu zimu nisam ni primetila, imala sam previše posla da bih se zamajavala mrakom.
Druge me je poprilično tresnulo depresivno vreme (i ne samo vreme) - a onda sam ukapirala da u starorimskoj izreci: „Kad si u Rimu - budi Rimljanin“, ili, prevedeno na srpski, da nas ceo svet razume: „Kud svi Turci - tu i mali Muja“ ima stanovite istine - pa sam počela da kopiram domoroce. I, da vidite, zaista nema lošeg vremena, nego samo neodgovarajuće odeće!
Dobrodošli u skandinavski raj - ako mislite da ćete moći da usvojite izjavu onog mog profesora sa početka teksta, biće vam lepo!
Olga, Danska
objavljeno: 12.10.2012.
