Izvor: Politika, 12.Dec.2013, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skandinavija u kosi
Često mi, ovih dana , pada na pamet reč „emancipacija”.
Čak sam listala i Vujaklijin leksikon u nadi da ću naći odgovore na svoja pitanja. Ostadoh još zbunjenija…
Ponekad uhvatim sebe kako poredim svoje vaspitanje i životne stavove sa svojom okolinom. Ili bolje reci, devojkama i ženama iz svoje okoline. I onda razmišljam da li je moje ponašanje posledica mog balkanskog porekla i tradicionalnog vaspitanja, ili mi svi nosimo svoje korene sa sobom gde god se rodili.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Malo bi bilo čudno da sam fascinirana budizmom, kad su mi se svi preci krstili sa tri prsta, zar ne? Pa onda razmišljam da li će moja ćerka biti drugačija od mene? Ona je rođena „u tuđini”, što bi moja baka rekla…
Nama Srpkinjama kao da je dominantna crta ličnosti nepresušna želja da budemo „super žene”. Postavljamo sebi užasno visoke ciljeve.Trudimo se da budemo uspešne na poslu, da se maksimalno posvetimo porodici i da još imamo vremena za prijatelje i najzad, sebe same. Da li to ijedno ljudsko biće može da bude, ili ako jeste, da to izdrži na duge staze?
Često se zapitam zašto ta „emancipacija” nije zakačila i mene?
Gledam svoje danske drugarice koje bez problema svakoga jutra daju deci ovsenu kašu za doručak, dok se ja lomim da pravim palačinke u 6 ujutru.
Gledam ih isto tako kako vikendom za ručak služe hleb sa paštetom i krastavacem, dok ja gulim šargarepe za pileću čorbu sa knedlama.
Pa ih onda slušam kako radnim danima za večeru kuvaju „nešto na brzaka”, jer su oni dobro ručali u kantini na poslu, a deca su jela u školi ili vrtiću.
A ja se polomih vikendom da napravim zalihe za celu nedelju. I onda se opet pitam jesam li ja blesava, zbunjena ili samo nepopravljivo tradicionalna?
Elem, ta čuvena emancipacija je i te kako vidljiva ovde u Danskoj.
Deca se od malena vaspitavaju da ne postoje razlike u polovima. Dakle, ovde vas muškarci neće propustiti ili vam, ne daj Bože, otvoriti vrata.
Ako se neki stranac malo i zabuni pa to uradi, dobiće komentar u smislu „ ja to mogu i sama ”.
Kućni poslovi se dele na stroge polovine. Muškarci ovde ne gledaju varjaču samo na slikama, nego se sa njom druže barem 3 puta nedeljno.
Ako je žena posebno umešna u pregovaranju, bude to bogami i češće.
Pomaganje u sređivanju kuće takođe nije samo misaona imenica. Muškarci su ovde dobro upoznati sa svim krivinama na wc šolji i vrlo su upućeni u nove preparate za čišćenje iste.
I eto, opet dođoh do toga da je mene ta čuvena emencipacija izgleda potpuno omašila.
Ja i dalje snimam film u komesam super žena,koja je potpuno van svih stremljenja sredine u kojoj živi.
I baš me zanima koliko nas ima, sličnih, u drugim zemljama.
Ili je sredina uspela da vam izbriše balkanski sindrom iz gena?
D.T., Arhus
objavljeno: 12.12.2013
