Izvor: SandzakPress.net, 29.Okt.2016, 18:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sjenički sir – nacionalno blago u potrazi za tržištem

Velika se medijska galama podigla ovih dana oko, navodnog, kandidovanja načina pravljenja sjeničkog sira za Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. To je Mustafi Baltiću, pomoćnika predsednika sjeničke opštine, koji je odgovoran za ovaj posao, stvorilo velike nevolje. Jedva postiže da brojne novinske napise demantuje: – Nije reč o kandidaturi za Uneskovu, već za nacionalnu listu kulturnog nematerijalnog nasleđa i priprema za to su u toku. Ne znam odakle ovakva medijska ujdurma. >> Pročitaj celu vest na sajtu SandzakPress.net << Uostalom, lokalna samouprava i ne može podneti zahtev Unesku, već to može da učini jedino država. A, da li će to i uraditi, videćemo, dug je to proces – objašnjava Baltić za naš list Baltić. Ova aktivnost kao i ona o zaštiti i brendiranju sjeničkog sira, koja je pre dve godine okončana dobijanjem sertifikata od Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, ima za cilj da se ovom proizvodu očuva kvalitet, da se sir zaštiti od falsifikovanja i utapanja u brojne industrijske. Računa se, naravno, da ovako kvalitetan proizvod, posebnog geografskog porekla i jedinstvene proizvodne procedure, jednog dana postane i izvozni brend Srbije. U tom cilju u Sjenici je pre četiri godine otvoren i poseban Regionalni centar za razvoj poljoprivrede koji je kadrovski i laboratorijski radi kontrole kvaliteta proizvoda posebno dobro opremljen. Međutim, iako je sjenički sir, početkom 20. veka, preko luke u Solunu stizao do kupaca u Evropi i Aziji, pa čak posredstvom bivšeg kombinata „Pešter”, i do Amerike, poslednjih godina teško pronalazi tržište. Naime, više se na Pešteri proizvodi nego što se prodaje, a granice najčešće prelazi u torbama Sandžaklija na radu u inostranstvu. Zato se stalno traži pomoć države za vlasnike stada od oko 50.000 ovaca i 30.000 rasnih krava, koliko ih je trenutno na Pešteri. Pomoć traže i na hiljade domaćinstava koja proizvode sir, kao i nekoliko ovdašnjih mlekara. Iako je sjenički sir, početkom 20. veka, preko luke u Solunu stizao do kupaca u Evropi i Aziji, pa čak posredstvom bivšeg kombinata „Pešter” i do Amerike, poslednjih godina teško pronalazi tržište. Danas granicu najčešće prelazi u torbama Sandžaklija na radu u inostranstvuNevolje pešterskih stočara postale su još veće kada im je pre nekoliko godina uskraćeno tržište Kosova i delimično Crne Gore. „Politika” je tada pisala o ovom problemu, a posetili smo i selo Fijulju kod Sjenice, kao upečatljiv primer „krize sira”. Tamo je, u dvadesetak domaćinstava, 18 bošnjačkih i dva srpska, bilo uskladišteno oko 60 tona sira. Baš sjeničkog, onog belog, polumasnog, od kravljeg i ovčijeg mleka. Računica je pokazivala da je svaka kuća u proseku imala po tri tone tog proizvoda, a kupaca niotkuda. Stoga su očajni domaćini, dve porodice Vujovića, zatim Nurčo i Zumreta Ugljanin pa Numan, Fehim, i Ahmet Dolićanin, Ilma i Ragip Pešković, Ćemal i Ismet Ugljanin… imali nameru da veći deo svog sira odvezu i bace u jamu „Golubnjaču”, nadomak sela. Situacija se nekako smirila „rasprodajom“, ali se umesto dalje proizvodnje sira većina njih okrenula isporuci mleka. „Ni danas nije ništa bolje”, kažu nam u osmočlanoj porodici Živorada Vujovića u selu Fijulju. – Trenutno imam četrdesetak goveda, a u mlekaru oko 300 kanti po pet kilograma sira. Retko ko dođe za sir, a cena mu je od 2,5 do tri evra. Imaju tako i ostali, veruj mi, sirom bi i sada selo popločali. Zbog te krize oko prodaje i ja i ostali okrenuli smo se poslednjih godina isporuci mleka. Od ovih dvadeset kuća se dnevno preuzme tri, četiri tone mleka, po 20 dinara za litar. Da nevolja bude veća, ni to ne možemo da naplatimo. Dva sina su mi ovde ostala, oženila se, radimo, proizvodimo, ali – nema vajde. Vidi, molim te, novinaru, da li neke radnje dole po Kraljevu traže sir, bogami je baš kvalitetan i jeftin… – poručuje nam Živorad Vujović. I tako, sjenički sir jeste brend, možda bude proglašen i nacionalnim dobrom, ali mu je domaće tržište premalo, a ne govorimo šta će tek biti kada, kako se najavljuje, prestanu mere zaštite od uvoza ovih proizvoda i domaće tržište preplave još jeftinije mleko i sirevi… (Poltika)

Nastavak na SandzakPress.net...