Izvor: Politika, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sjaj u oku
Oftalmologija je medicinska grana u kojoj je napredak tehnologije i elektronike načinio velike pomake, kako u dijagnostici, tako i lečenju mnogih očnih bolesti.
Naš sagovornik na ovu temu je stručnjak svetskog glasa, profesor dr Zoran Kuljača, direktor "Klinike Miloš",specijalne bolnice za oftalmologiju.
– Pre samo desetak godina bilo je nezamislivo da možete dobiti presek mrežnjače koji odgovara histološkom isečku jednostavnim i bezbolnim pregledom svetlosnim snopom, metodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja se zove optička koherent tomografija (OCT). Takođe, količina informacija koju dobijamo novim generacijama kompjuterizovanih vidnih polja o funkciji očnog živca ili ultrazvučnom biomikroskopijom ili IOL masterom o građi i anatomskim odnosima u oku značajno nam je olakšala rešavanje nekih dijagnostičkih dilema. U refraktivnoj hirurgiji (popularno "skidanje dioptrije") sem kompjuterskog analiziranja prednje i zadnje površine rožnjače dostupan nam je i "analyzer", aparat koji meri celokupnu prelomnu moć oka pa možemo dizajnirati specijalni program intervencije za svakog pojedinačnog pacijenta.
Ovo su samo neke od novijih dijagnostičkih procedura koje navodi dr Kuljača, a koji stručnjake primoravaju da se stalno usavršavaju i šire svoje stručne horizonte. Istovremeno terapijske mogućnosti su svake godine sve veće, a metode suptilnije i sigurnije.
O tome koliko se promenila hirurgija katarakte, najčešće hirurške intervencije na oku, sagovornik "Politike" kaže:
– U poslednjih 20 godina, od vađenja celog sočiva, preko ugradnje tvrdih implanta, stigli smo i u Srbiji do hirurgije malog i mikroreza sa ugrađivanjem mekih i multifokalnih sočiva.
I na naše tržište, zahvaljujući pre svega Ministarstvu zdravlja, ušle su velike svetske oftalmološke firme, pa je poslednjih nekoliko godina nabavljeno više aparata za hirurgiju katarakte i zadnjeg segmenta oka, postoji i konkurencija među firmama što je dobro. Ali, po rečima ovog vrhunskog stručnjaka, u Srbiji još uvek nema (ili su u povoju) konsignacija sa hirurškim materijalom ili intraokularnim sočivima koje finansira proizvođač. Zbog toga kod nas, za razliku od, recimo, bogate Nemačke, korisnik unapred plaća sve što treba da se ugrađuje pacijentu. Još jedan dokaz da u svetskoj ekonomiji siromašni često plaćaju veću cenu od bogatih za isti nivo usluga.
Naravno, mnogo je teže od nabavke opreme iškolovati kvalitetne stručnjake koji su u stanju da sa tim novim tehnologijama postignu vrhunske rezultate. U Americi i zapadnoj Evropi svakodnevno se obučavaju mladi hirurzi pod budnim okom iskusnih kolega i takav pristup, koji je složen i zahtevan za obe strane, protiče bez neželjenih komplikacija i u Srbiji.
– Mlade ljude treba takođe slati u svet na stipendije, "fellowship" boravke, kao sto su to učinile Grčka, Rumunija, Mađarska i u poslednjih nekoliko godina znatno povećale kvalitet svoje oftalmologije. I naravno, morate mnogo da radite, svakog dana, sa pacijentima i u operacionoj sali, sa mnogo dobre volje i ne štedeći se, da biste postigli rezultate. Nemamo mi potrebu, kao zemlja, da uvozimo doktore čije se metode i rezultati naveliko reklamiraju bez ikakve stručne kontrole i obrazloženja, što je u celom civilizovanom svetu nedopustivo. – ističe profesor Zoran Kuljača.
Radeći decenijama onako kako najbolje zna i po savesti, i u državnoj i u privatnoj praksi, ovaj stručnjak smatra nedopustivom diskriminaciju pacijenata prinuđenih da lek za svoju boljku potraže u nekoj privatnoj bolnici, ne zbog komfora, već zato što ih je muka na to naterala, a gde sve ponovo moraju da plate kao da nisu godinama izdvajali od svoje zarade za zdravstveno osiguranje i koji su na taj način izloženi nepravdi zbog veštačke podele na "državnu" i "privatnu" medicinu.
– Ja u tu podelu ne verujem. Mi se trudimo da omogućimo pacijentima složene operacije, koje su, kao na primer transplantacija rožnjače, kod nas duplo jevtinije nego u drugim zemljama. Naši su fondovi siromašni, stopa izdvajanja za zdravstvo je među najnižim u Evropi, ali šta je sa privatnim osiguranjima, kako to u Srbiji tako teško ide, koji su razlozi – pita ovaj stručnjak koji je hiljadama ljudi, i ovde i u svetu, omogućio da, kada skinu zavoje i otvore oči, ugledaju svet pred sobom u svom njegovom sjaju i svom beskrajnom bogatstvu boja.
[objavljeno: ]
