Izvor: Politika, 23.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sjaj i beda u "dolini teksasa"
Dok je i jedan redovan obrok nedosanjan san za mnoge Novopazarce, mnogi njihovi sugrađani baškare se u luksuzu
Novi Pazar – Do pre desetak godina Novi Pazar je nazivan privrednim čudom i "dolinom teksasa", gradom vrednih i preduzimljivih ljudi pred kojim je lepa perspektiva. Sada se sve češće pominje kao "dolina gladi", čija je privreda u kolapsu. Na svakom koraku u Novom Pazaru mogu se videti kontrasti i posledice ekonomskog i svakog drugog raslojavanja. Nekoliko desetina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnika kod mosta na Raški svakodnevno čeka: hoće li ih neko uzeti da tog dana rade za nadnicu od deset evra, kako bi im porodice sutradan imale makar za hleb. Mnogi ostanu, a da ih niko ne uzme da tog dana rade. Vreme prekraćuju gledajući kolone skupih automobila, koji pored njih prolaze.
Crveni krst u Novom Pazaru svakodnevno priprema po jedan kuvani obrok za oko 700 duša. Njih oko 300 prijavilo se sa željom da se ovde makar jednom dnevno posluži kašikom, ali Crveni krst nema novca za više obroka. u gradu već ima šest privatnih hotela i desetine restorana u kojima se pripremaju i lokalni i svetski kulinarski specijaliteti. Visoke cene njihovih porcija ne smeta im da dobro rade.
Grade se i velelepne privatne kuće, pravi dvorci, koji se opremaju skupocenim nameštajem, italijanskim pločicama i đakuzi kadama. Privatni preduzimači grade i stambene zgrade sa stanovima za tržište, a cena kvadratnog metra je oko 1.000 evra. Skoro svaka od preko 20 ovdašnjih filijala domaćih i stranih banaka reklamira stambene kredite. bivši radnici propalih tekstilnih i obućarskih fabrika o njima mogu samo da sanjaju. Za kredit je potrebna sigurna i visoka plata, a oni od nadnica jedva skrpe i za kiriju.
Slobodni prostor za "smeštaj" svojih porodica u blizini robne pijace našlo je nekoliko desetina romskih familija, prognanih sa Kosmeta. Ovog proleća čekaju od međunarodnih humanitarnih organizacija obećane kontejnere, kako bi se iselili iz kartonskih naselja. U toku je i konkurs za raspodelu deset stanova, namenjenih izbeglicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kojima je, više od deset godina, ruinirani motel na Pazarištu privremena adresa.
Uz svu žensku veštinu u prikrivanju siromaštva, kada je garderoba u pitanju, raslojavanje je i tu vidljivo. U Novom Pazaru je sve više butika i prodavnica u kojima se može kupiti odeća svetski poznatih modnih marki, ali i prodavnica "za siromašne" kako ih ovde zovu. To su radnje gde se, po bagatelnim cenama od koje stotine dinara, može naći nošena, a očuvana odeća, za koju trgovci kažu da je "uvezena iz Nemačke".
– Ne kupuje samo sirotinja – kaže nam prodavačica i dodaje da se kod nje oblače i radnice i službenice i domaćice, čak i neke lekarke.
Novi Pazar je grad kontrasta u mnogo čemu. Od građevina islamske arhitekture pored zgrada u evropskom stilu, polupismenih žitelja i doktora nauka, koji stasavaju na dva univerziteta, žena odevenih po tradicionalnim islamskim običajima ili po poslednjoj evropskoj modi, od džamija punih vernika do, takođe punih, noćnih barova.
Traženjem proseka bave se samo statističari, a oni su izračunali da su prosečne plate Novopazaraca oko 15.000 dinara. kao i u svaki prosek, i ovde su uračunate plate i bankara i preduzetnika, i onih koji žive od minimalca, dakle i onih koji mogu da plate ručak u skupom restoranu i onih koji nemaju za hleb. Odatle, do priče o sarmi kao proseku kupusa i mesa, nije daleko.
Slavka Bakračević
[objavljeno: 23.03.2007.]
