Izvor: RTS, 07.Sep.2014, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva ekonomska zona na udaru
Ove godine prihodi od poreza veći su nego prethodne, ali je ostao problem sa naplatom PDV-a. Ministar Vujović kaže da postoje čitavi gradovi koji ne plaćaju PDV. Kao deo mera borbe protiv sive ekonomije, korupcije i organizovanog kriminala, Poreska uprava i policija krenule su u pojačanu kontrolu.
Policija i Poreska uprava na više desetina lokacija proveravale su u petak da li kockarnice i kladionice zakonito posluju. Na terenu je bio i novi v. d. direktora Poreske uprave.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
V. d. direktora Poreske uprave Marko Marinković rekao je da su pripadnici MUP-a i službenici Poreske uprave u zajedničkoj akciji na teritoriji Beograda tokom večeri izvršili kontrolu više obejekata u kojima se organizuju igre na sreću.
"Navedena delatnost donosi prihod u budžet i od prioritetnog značaja je plaćanje poreskih dažbina", naveo je Marinković.
Procenjuje se da oko 700.000 radnika radi na crno i da država zbog sive ekonomije godišnje gubi oko milijardu i po evra. Ministar finansija Dušan Vujović kaže da postoje čitavi gradovi koji ne plaćaju PDV.
Naledovo istraživanje pokazuje da ugostitelji svakom drugom gostu ne izdaju fiskalni račun. Uz postojećih 600 poreskih inspektora – na teren će zbog svega toga izaći još dve stotine.
Pomoćnica direktora Poreske uprave Rada Kostić rekla je da od 12.500 kontrola fiskalnih kasa i kontrole da li su radnici prijavljeni – bilo je 22 odsto nepravilnosti.
"Preduzimaju se mere, zatvaranje objekta, radnji i idu prekršajne kazne. Zatvaranje radnje može biti od sedam do 60 dana", navela je Kostićeva.
Osim građana, zbog ilegalnog poslovanja trpe i oni koji posluju legalno.
Privrednik Vladan Atanasijević rekao je da problem nastaje kada konkurencija ne plaća poreze i doprinose jer je u osnovi informacionih tehnologija ljudski rad, a ukoliko se ne plaćaju porezi i doprinosi na pun iznos – imaju nižu cenu i posluju konkurentnije i time ugrožavaju ostale privrednike.
Država pokušava da uredi ovu oblast tako što je za poslodavce predvidela pogodnosti – u zavisnosti od toga da li zaposle manje od devet ili više od 100 radnika, biće im vraćeno od 60 do 75 odsto uplaćenih doprinosa.
