Izvor: Southeast European Times, 21.Jan.2013, 19:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siva ekonomija problem za region

Zbog loših ekonomskih uslova veliki je broj radnika na crno.

21/01/2013

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 21.1.2013.

Milijana Božić radila je kao kelnerica skoro deset godina. Ipak, ta 33-godišnja Beograđanka nema nijedan jedini dan radnog staža overen u radnoj knjižici.

Ona je samo jedna od stotina hiljada ljudi u Srbiji i obližnjim zemljama koji rade na crno, u okviru sive ekonomije koja države u regionu svake >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << godine košta milijarde evra.

„Veoma je teško pronaći posao sa plaćenim stažom u ovoj branši“, kaže Božić zaSETimes. „Mom poslodavcu je jeftinije da nam isplaćuje dnevnice u gotovini umesto da nas prijavi. Pokušao sam da dobijem stalni posao, ali uvek mi kažu da ima drugih koji su spremni da rade neprijavljeni, pa nemam izbora nego da nastavim tako da radim.“

Takozvana siva ekonomija je kritično pitanje na Balkanu, koje sprečava države da pravilno razvijaju svoju privredu i da budu konkurentne u globalnoj ekonomiji. U izveštaju Svetske banke objavljenom prošle godine kaže se da je udeo sive ekonomije u državama Istočne Evrope između 17 odsto i 33 odsto BDP-a.

Zbog toga što neprijavljeni radnici ne plaćaju poreze, niti im država priznaje zaradu, u mnogim slučajevima ne mogu da dokažu da imaju dovoljne prihode ako žele da kupe stan, automobil ili zemlju. Zbog toga što ni oni, ni njihovi poslodavci, ne plaćaju poreze na zarade, država gubi prihod od poreza potreban za izgradnju infrastrukture, održavanje životne sredine ili programe za pomoć veteranima i siromašnima.

Balkanska mreža za dostojanstveni rad, koja okuplja nevladine organizacije iz regiona, pokušava da utvrdi broj ljudi koji rade na bilo kakvoj vrsti neregulisanih poslova i bori se protiv tih pojava. Rad na crno Srbiju košta milijardu evra godišnje, tvrdi da grupa.

U Srbiji, njihova kampanja pod nazivom Crno na belo počela je pre deset meseci. Grupa pomaže ljudima pogođenim tim trendom da saznaju koja su njihova prava i da prijave svoje poslodavce.

„U ovom trenutku na crnom tržištu u Srbiji radi između 300.000 i milion radnika. To je začarani krug, jer građanima treba bilo kakav posao, poslodavcima odgovara da plaćaju što manje doprinose, a država želi socijalni mir. To je praktično tripartitni dogovor“, kaže Anđelka Marković iz kampanje Crno na belo zaSETimes.

Širenje sive ekonomije najčešće se dešava u sezonskim sektorima, kao što su građevinarstvo, transport, trgovina, poljoprivreda i usluge pomoći u kući. Trend podstiču visoke stope nezaposlenosti i sve veći broj siromašnih ljudi koji nemaju izbora nego da rade, bez obzira na uslove.

Dragoljub Peurača, direktor Inspekcije rada srpskog ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kaže da je rad na crno uobičajen problem u Srbiji i drugim zemljama u tranziciji.

„Građani bi trebalo da imaju aktivniju ulogu u borbi protiv neregulisanog rada,“ kaže Peurača zaSETimes. „Zaposleni treba da prijave rad na crno dok još rade, a ne da čekaju da izgube posao. U protivnom nemamo mogućnost da utvrdimo da li su njihove tvrdnje tačne, jer nema dokaza da su ikada radili.“

U Crnoj Gori, sezonski poslovi u špicu turističke sezone su pravi raj za radnike na crno. Većina radnika dolazi iz drugih zemalja u regionu i nemaju radne dozvole u Crnoj Gori.

Prema istraživanju jednog crnogorskog sindikata iz 2008. godine kojim je obuhvaćeno 178 preduzeća, 35.000 radnika (22,6 odsto) radilo je na crno.

Situacija nije ništa bolja u Grčkoj, gde Sonja Maraš, 25-godišnja Grkinja srpskog porekla radi kao hostesa u restoranu u Solunu. Jednu trećinu svoje plate dobija u gotovini, a ostatak je prijavljen.

„Danas ne mogu da uzmem kredit jer mi je prijavljena zarada jako niska“, kaže Maraševa zaSETimes.

Zbog recesije u Grčkoj je porasla ukupna nezaposlenost, ali je siva ekonomija zadržala udeo od 24 odsto u BDP-u te zemlje. [AFP]

Kako stoji u jednom izveštaju agencije Rojters, rad na crno u Grčkoj je u porastu, jer je ljudima očajnički potreban posao, a poslodavci u finansijskoj stisci pokušavaju da uštede na doprinosima koje plaćaju državi. U prvoj polovini 2012. godine, radnici na crno činili su 35 odsto od oko 30.000 radnika obuhvaćenih proverom grčke inspekcije rada. U izveštaju Evropske komisije ukazuje se na to da je zbog recesije u Grčkoj došlo do opadanja sive ekonomije za četiri odsto u periodu od 2003. do 2012.

Turska institucija socijalnog osiguranja podnela je više inicijativa za borbu protiv neprijavljenog rada. Od usvajanja Reforme socijalnog osiguranja 2008. godine, udeo neprijavljenih radnika opao je sa 45,6 na 37 odsto.

„Turska je beležila snažan održivi rast i otvaranje radnih mesta i ostvarila značajne uspehe u borbi protiv neprijavljenog zapošljavanja, ali će dodatne reforme na tržištu rada poboljšati taj zamajac time što će mnogo više radne snage biti inkorporirano u zvanične tokove“, kaže zaSETimesTurkan Dagoglu, potpredsednik parlamentarne komisije za zapošljavanje.

Udeo neformalne ekonomije u Bugarskoj je veći od 30 odsto, kaže Kamen Kolev, potpredsednik Bugarske privredne asocijacije. On dodaje da je stopa neprijavljenog rada još viša.

„Radnici više vole da zadrže što je više moguće od ono malo plate koju dobijaju pa generalno gledano ne razmišljaju o budućim socijalnim rizicima, kao što su nezaposlenost ili bolest“, kaže za SETimesNadežda Daskalova, zamenica direktora Instituta za sindikalna i socijalna istraživanja u okviru Saveza nezavisnih sindikata Bugarske (CITUB).

U protekloj deceniji, Bugarska je počela sa obaveznim prijavljivanjem pojedinačnih ugovora o radu, obaveznim pragovima socijalnog osiguranja i paušalnim oporezivanjem prihoda građana i preduzeća. Jedna od poslednjih mera uvedenih sa ciljem smanjenja broja neprijavljenih radnika bila je uvođenje zakonske obaveze za sva trgovinska preduzeća da povežu svoje fiskalne kase sa sistemom Nacionalne agencije za prihode.

Ilir Beriša, direktor Službe za ekonomsku statistiku Kosova, kaže zaSETimes da njegova agencija nema metode za merenje rada na crno u kosovskoj ekonomiji. Projekat koji bi trebalo da omogući prikupljanje takvih informacija planiran je za 2014. ili 2015. godinu, u zavisnosti od raspoloživih sredstava, kaže Beriša.

Kako se navodi u studiji objavljenoj u aprilu 2012. u Žurnalu o upravljanju znanjem, ekonomijom i informacionim tehnologijama (Journal of Knowledge Management, Economics and Information Technology) koju su napisale Fljorentina Krasnići i Rahmije Topdžiju sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Prištini, „procene Međunarodne organizacije rada i Svetske banke ukazuju na to da polovinu rada na Kosovu čini rad na crno.“

Nikolae Vakaroju, predsednik računovodstvenog suda Rumunije, obelodanio je prošlog meseca da Rumunija gubi oko sedam milijardi evra godišnje na PDV-u vraćenom fantomskim kompanijama na osnovu lažnih faktura.

Procenjuje se da je udeo sive ekonomije u Rumuniji oko 41 milijardu evra, što je nešto manje od 30 odsto BDP-a te zemlje, pokazuju najnovije statistike Evropske komisije kojima je obuhvaćena 2011. godina. Rumunija je na drugom mestu od 27 zemalja EU u pogledu raširenosti sive ekonomije, dok je na prvom mestu Bugarska sa sivom ekonomijom koja se procenjuje na više od 32 odsto BDP-a, prema podacima iz iste statistike.

Ovom izveštaju su doprineli dopisnici SETimesa Pol Čočoju iz Bukurešta, Svetla Dimitrova iz Sofije, Menekse Tokjaj iz Istanbula i Linda Karadaku iz Prištine.

Nastavak na Southeast European Times...