Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Mar.2012, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siva ekonomija ozbiljan ekonomski i društveni problem

NOVI SAD -

Siva ekonomija u Srbiji premašila je 40 odsto bruto domaćeg proizvoda i skraćuje budžet za milijardu i po evra nenaplaćenih transakcija na poreze. Zato je to ozbiljan ekonomski i društveni problem, čije razrešenje nije lako nazreti.

S koliko entuzijazma svih prethodnih godina država pokušava da zakrpi budžet ili deficit u njemu učini prihvatljivijim, a stotine miliona evra protiču kanalima sive ekonomije? Zavisno od izvora, dakako i interesa onog ko ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << broji, armija zaposlenih u sivoj ekonomiji Srbije kreće se od 400 hiljada prema državnoj proceni, pa čak do milion, kako tvrde neki analitičari.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije, kao najrealniju navodi procenu o između 560 i 630 hiljada ljudi koji svakodnevno rade u sivoj ekonomiji, kao i o pet do sedam hiljada nelegalnih prometnika robe na crno.

"Postoje dva dominantna oblika sive ekonomije u Srbiji. To su 'privređivanje na crno' i 'rad na crno'. Treći oblik, finansijske transakcije koje se obavljaju država pokušava da kroz praćenje, u najvećoj meri suzbije", kaže Rajić.

Koliko država uspeva da se razračuna sa sivom ekonomijom vidljivo je i golim okom. Malo je ozbiljnih trgovinskih marketa ispred kojih, nazovi "konkurencija", ne prodaje poljoprivrednu ili švercovanu robu. Jeftinije, dakako. A objašnjenja, ili ako hoćete izgovori, nalaze se u niskoj kupovnoj moći stanovništva i preopterećenoj privredi. I jedno i drugo je sve naglašenije, što je kriza dublja.

Svi na gubitku

Većinski vlasnik Trgovinskog preduzeća "Gomeks" u Zrenjaninu Goran Kovačević, problem širenja sive ekonomije vidi delom u blagonaklonom stavu vlade prema njoj zbog krize, a delom u opštem ekonomskom miljeu i teško dostižnim zahtevima, posebno, prema manjim trgovcima.

"Ovom uredbom o kontroli marži dobili smo situaciju da neke male trgovine, koje se snabdevaju iz veleprodaja, moraju da dele maržu između veleprodaja i maloprodaja. Onda na kraju ispada da one moraju da posluju sa pet odsto marže, a prosečno moraju da ostvare i 20 odsto da bi preživele. One dolaze u tu situaciju da razmišljaju, da li da zatvore radnju ili da se prilagode nekako. Najveći broj ljudi, pošto je reč o familijama, se prilagođava. Verujem da bismo se svi mi prilagođavali kada bi naša porodica bila u takvoj situaciji", navodi Kovačević.

I koliko god siva ekonomija mnogim malim preduzetnicima pružala ruku spasa, kroz zakidanja na budžetu, na gubitku su bezmalo svi slojevi stanovništva.

Matematika je veoma jednostavna, tvrdi Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije: više oporezive robe u legalnim tokovima donosi više novca u budžetu i priliku državi da smanji poreska opterećenja, pa time obeshrabri bekstvo u sivu ekonomiju. A kada to država ne čini, ceh plaćaju legalni trgovci, jer im je, prema Rajićevoj proceni, roba za najmanje 18, pa čak i do 45 odsto skuplja od one u sivoj zoni. Rešenje je u modelu štapa i šargarepe, smatra on.

"O onim privrednim granama u kojima se najviše privređuje 'na crno' stope poreza i doprinosa treba da budu niske, a takođe i druga opterećenja, takse i naknade, koje plaća privrednik treba da budu niske. Tek onda kad postoji jedno stimulativno okruženje istovremeno se uvedu i veoma ozbiljne kazne (u nekim zemljama te kazne idu čak do višegodišnjih zatvorskih kazni ili se oduzima imovina) i onda istovremeno, kada su dažbine niske, gotovo nema nikog ili je mali broj onih koji rizikuju da budu uhvaćeni. Tada se po prvilu oni prijavljuju i počinju da rade legalno", tvrdi Rajić.

Rešenje u fleksibilnom zapošljavanju

Poslodavci kao poželjno rešenje u smanjenju sive ekonomije vide i takozvano fleksibilno zapošljavanje. Treba im, na primer, programer, ili knjigovođa tri puta sedmično i oni ga tako i zapošljavaju. I to legalno.

I naš zakon, doduše, omogućava povremeno zapošljavanje, prema Ugovoru o delu, ali pod uslovima daleko od privlačnih.

Rešenja ima, ali je malo rešenosti u državnim strukturama da se razračunaju sa sivom ekonomijom. Štaviše, utisak je da država sve snažnije gura privredu u sivu ekonomiju.

Prema podacima Unije poslodavaca, od 2008. do kraja prošle godine su, što Republika, a što lokalne samouprave, uvele privredi 21 novo fiskalno i parafiskalno opterećenje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...