Izvor: Blic, 24.Feb.2010, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva ekonomija i naduvane cene
Na površini od 1.750 hektara u severnom delu Kosovske Mitrovice živi nešto više od 30.000 Srba i nekoliko hiljada Bošnjaka, Goranaca, Albanaca i Roma.
U srpskom delu grada, zbog prenaseljenosti, slobodan građevinski prostor se meri metrima. Ar zemlje u Brđanima, pet kilometara udaljenom od centra grada, do pre dve godine poznatom po pašnjacima i seoskoj utrini, dostiže astronomskih 6.500 evra. Prema oceni opštinskih zvaničnika, Albanci vlasnici zemljišta u Brđanima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odustali su od povratka. Svesni da se srpski deo grada može širiti samo na njihovoj zemlji, naduvavanjem cena se bogate i tim parama zidaju vile i poslovne objekte na uzurpiranom zemljištu u vlasništvu Srba u južnom delu grada. Slobodnih površina u gradu nema, pa se cena poslovnog prostora kreće od 2.500 do 5.000 evra, dok je cena stana dostigla prihvatljivih 550 evra po kvadratu, mada je, kako tvrde u opštini, tokom prošle godine sklopljeno samo pet ugovora o kupoprodaji stana i nije zabeležena prodaja stana u vlasništvu Srba.
Prenaseljenost i nedostatak prostora, uz nezaposlenost, i borba za golo preživljavanje naterala je Mitrovčane, kako kaže Ivica Mirković, predsednik privremenih mera opštine, da trotoare, garaže, zelene površine, "svaki santimetar viška prostora” pretvore u poslovni prostor. Važi geslo "gde god vidiš slobodno mesto, tu trafiku posadi” - kaže on navodeći da opštinska administracija nema ovlašćenja da spreči urbanistički haos u gradu.
- Sve je u nadležnosti Unmika. Mi nemamo ovlašćenja ni za izdavanje građevinskih dozvola niti za uklanjanje divljih objekata, kojih prema našoj evidenciji ima blizu hiljadu - kaže predsednik Mirković navodeći da u severnoj Kosovskoj Mitrovici preduzetnici i privatnici nemaju obavezu da plaćaju porez niti bilo kakve dažbine.
- Srpske institucije nemaju ovlašćenja, dok Unmikova administracija ne sme da naplaćuje dažbine jer bi to, kako kaže Mirković, značilo punjenje budžeta nepriznate države Kosovo, a na severu "nema Srbina koji prihvata drugu državu izuzev Srbije”.
Iako je u posleratnom periodu otkupljeno 240 albanskih kuća i oko 400 stanova i o trošku države sagrađeno stotinak stanova, prema zvaničnim podacima, oko 1.500 srpskih domaćinstava uglavnom prognanih iz Metohijske kotline i oko 1.000 starosedelaca, nema krov nad glavom. Podatak da je na oglas za raspodelu dva jednosobna stana raspisan sredinom prošle godine podneto 800 zahteva dovoljno govori o nedostatku stambenog prostora i opravdava visoke cene zakupa, koje se kreću od 250 do 350 evra za dvosoban stan bilo u kući, bilo u zgradi. Cenu prenaseljenosti posebno plaćaju studenti njih oko 3.500. Krevet za samca košta od 150 do 200 evra, dok smeštaj u četvorokrevetnoj garaži pretvorenoj u studentsku sobu po jednom studentu košta 70 evra. U tu cenu nije uračunata potrošnja struje.
Milorad Ivanović, vlasnik supermarketa, revoltirano kaže:
- Preprodavci i mešetari vode glavnu reč. Na sva zvona je obećano da će se i kod nas otvoriti "Delta”. Položen je kamen temeljac, ali od svega nema ništa - kaže on.
