Izvor: RTS, 27.Sep.2011, 19:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siva ekonomija, crna rupa Srbije
Jedan od ključnih problema Srbije je siva ekonomija, ocenila potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović, dodajući da će Vladi predložiti sveobuhvatnu reformu inspekcijskih službi koje su neposredno vezane za taj problem.
Potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović ocenila je da je siva ekonomija jedan od ključnih problema Srbije i navela da je zbog toga godišnji gubitak u budžetu veći od milijardu evra.
"Mi gubimo borbu protiv sive ekonomije. Prema nekim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pokazateljima, između 500.000 i milion ljudi radi u toj oblasti", rekla je Kalanovićeva na skupu o reformi inspekcijske službe.
Ocenjujući da je problem sive ekonomije u neposrednoj vezi sa efikasnošću rada inspekcijskih službi, Kalanovićeva je rekla da će Vladi predložiti sveobuhvatnu reformu tih službi radi poboljšanja njihovog rada.
Prema njenim rečima, inspekcija mora da bude servis privrednicima, i to onima koji posluju legalno i poštuju zakone, ali i kazna za privrednike koji posluju van sistema.
"Inspekcija mora da bude i servis i kazna, jer bez sistema kazne nijedna stimulativna mera ne može da da svoj puni efekat", istakla je Kalanovićeva. Prema podacima projekta "Ju-Es-Ejda" o boljim uslovima poslovanja, procena budžetskih gubitaka Srbije zbog sive ekonomije godišnje iznosi 1,5 milijardi evra.
U tom saopštenju se navodi da je udeo sive ekonomije u ukupnoj ekonomiji u Srbiji sa 34 odsto u 2008. godini porastao na približno 40 odsto u 2010. godini.
Direktor Poreske Uprave Srbije Dragutin Radosavljević kaže da siva zona predstavlja sve veći problem, ističući da ne postoji tačna procena koliko je ekonomije u sivoj zoni i dodao da svakim danom problem buvljih pijaca u uslovima krize uzima sve više maha.
Na tim pijacama se trguje značajnom količinom robe bez izdavanja fisklanih računa. U Pančevu, kako je rekao, ne postoji tezga sa robom koja je vredna manje od 10.000 evra.
Nezadovoljstvo inspekcijskim sistemom
Pomoćnik ministra rada i socijalne politike Srbije Radmila Bukumirić-Katić rekla je da još u ranijoj anketi o radnoj snazi svaki peti ispitanik rekao da radi "na crno". Svi koji rade "na crno" su u privatnom sektoru, najviše ih je u trgovini. Pojavljuju se i u malim i srednjim preduzećima.
Radmila Bukumirić-Katić je istakla da je uzrok u visokoj stopi nezaposlenosti u Srbiji, niskim primanjima, poreskoj politici i inspekcijskom sistemu.
Direktorka Američke agencije za međunarodni razvoj u Srbiji Suzan Fric ocenila je da je u Srbiji posebno izražen problem neefikasnog, preglomaznog i netransparentnog sistema inspekcija.
U Srbiji, kako je istakla, postoji više od 30 različitih inspekcija u sastavu deset ministarstava sa malo ili bez ikakve koordinacije. Fricova je ocenila da su inspekcije jedna od najkritičnijih prepreka za razvoj i rast srpske privrede.
Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić kaže da su privrednici na pet okruglih stolova, koji su prethodili današnjem skupu, u najvećem broju izrazili nezadovoljstvo inspekcijskim sistemom.
Među primedbama su, kako je navela, da ima veoma mnogo propisa kojima se uređuje rad inspekcija, da po pravilu nisu lako dostupni privrednicima i da ih inspekcijski organi često proizvoljno tumače.
"Nije iznenađenje da je više od 50 odsto ispitanika u poslednjoj studiji koja je sprovedena navelo da je podmićivanje neophodno kada je reč o inspekcijama", rekla je Džagićeva.
Američka agencija za međunarodni razvoj, koja je jedan od organizatora današnjeg skupa, od 2002. godine uložila je više od 662,7 miliona dolara u podsticanje ekonomskog razvoja i jačanje pravnog sistema u Srbiji.
Pored "Ju-Es-Ejda", organizatori skupa su i Kabinet potpredsednika Vlade Srbije za privredu i regionalni razvoj i Privredna komora Srbije.
