Izvor: Blic, 29.Feb.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sitnice koje život znače
Vlastima su puna usta krupnih reči. Najčešće pominjana - Evropa - ima razmere celog jednog kontinenta. Ni drugi pojmovi nisu manje pompezni: međunarodni pregovori, regionalna saradnja, putni koridori, razvoj infrastrukture i tome slično. Sve prosto pršti od maestralnih poduhvata koji se u svesti rasprskavaju kao megabombe reklamnih agencija.
Niko, naravno, nije protiv ambicioznih planova. Zbog čega bismo ih se odricali? Ali, samo pod uslovom da se, kako glasi naziv ljupkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << francuskog filma, ne zanemare "sitnice koje život znače". Još određenije, male stvari koje građanima olakšavaju ili otežavaju život.
Da za njih ne marimo previše, svakodnevno se uveravamo. Uzmimo za primer takozvane „bus plus" kartice. Nezavisno od toga šta ko misli o njihovoj celishodnosti teško je razumeti da - umesto dugih redova - nije postojao jednostavniji put da se dođe do njih. Kao što je teško razumeti da ne postoji način da se na jednom mestu centralizuju podaci kako se građani - u pribavljanju raznih uverenja - ne bi šetali od jednog do drugog šaltera i od jedne do druge ustanove. Da i ne govorimo da se u svetu čak i registracija vozila obavlja poštom, slanjem potvrde o uplaćenoj taksi.
Zbog čega se, najzad, ne bi uprostila procedura za razne overe, a šalteri radili produženo vreme umesto - kako se često događa - skraćeno. Da i ne govorimo o mukama građana koji za specijalističke preglede treba prvo da dobiju uput od lekara opšte prakse, pa potom da zakažu pregled, pa da ga - tek iz trećeg pokušaja - obave.
Zbog čega su važni ovi nasumično odabrani primeri (ima ih mnogo više)? Zbog toga što Evropu - kojoj deklarativno težimo - ne čine krupne reči i apstraktni pojmovi već „sitnice koje život znače".
Povezane vesti: Utopija unazad? Nacionalno i socijalno Nepodnošljiva lakoća prioriteta Kao proždrljivi skakavci Bonus za bestidnost
