Izvor: Blic, 11.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sitnica o sitnini
Ne spadam među one kojima je sve što se dešava izvan naše zemlje bolje nego kod nas, bilo na Istoku ili na Zapadu.
Jedna sitnica je na Zapadu nesumnjivo bolja i praktičnija nego kod nas. Ne znam da li ste primetili kako vam tamo vraćaju kusur. Ako vam prodavac, pored banknota, vraća metalni novac, on će vam prvo staviti u ruku metal, sačekati da ga stavite u džep ili budželar, a onda vam pružiti banknote. Reći će nešto učtivo i transakcija će time biti završena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Kod nas će prodavac na banknote staviti gomilu metala pa makar bilo u pitanju pravo brdašce novčića. Pružiće vam nervozno taj kombinovani kusur, a onda će vam nekoliko novčića obavezno sa dlana pasti među novine, jagode ili na pod. Prodavac će vas gledati sa sažaljenjem, već uveliko sa rukama u džepovima, a retko koji će pokušati da vam ulovi poneki prosuti novčić. Ako pak pokušate da inostranu praksu prenesete na naš teren, i zamolite prodavca da vam prvo pruži metal, pogledaće vas kao čudaka i najčešće poslušati uz sleganje ramenima. Kako se obavlja pomenuta transakcija na Istoku ne mogu vas obavestiti, jer tamo praktično nema sitnine, iako se kuje.
U zemljama koje su prihvatile evro kao svoju monetu, najmanji apoen je jedan cent. Ali je on gotovo bezvredan. U svim zemljama koje imaju evro kao platežno sredstvo avers je svugde isti, a revers je posvećen nekom vladaru ili, u zemljama bogate kulture, kao što su Italija i Španija, utisnute su neke ličnosti ili primeri iz umetnosti. Finci su se dosetili da taj cent, praktično novčić bez vrednosti, učine vrednim i da na njemu zarade. Oni su ga iskovali, ali su ga povukli iz opticaja i prodaju ga kao višestruko skuplju numizmatičku vrednost.
Eto dve metaforične sitnice o sitnini!
