Izvor: RTS, 20.Avg.2013, 21:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sitna šljiva snizila cenu
Šljiva ove godine dobro rodila, ali su plodovi sitniji zbog suše. Lošiji kvalitet snizio otkupnu cenu - šest do 10 dinara za kilogram. Rusi su spremni da plate više, ali traže kvalitet. Kvalitetna šljiva potrebna i za rakiju.
Za razliku od prošlog leta, kada je rod šljive bio manji za trećinu, šljiva je dobro rodila, čak i prerodila, ali su zbog suše plodovi su sitniji. Zbog lošijeg kvaliteta od uobičajenog većina proizvođača nezadovoljna je otkupnom cenom. Dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << će proći samo oni koji imaju krupnu šljivu.
Poslednjih godina podižu se moderni zasadi šljiva, ali većinu od više od 40 miliona stabala, koliko ih ima u Srbiji, i dalje čine voćnjaci u kojima se proizvodnja nije menjala godinama, pa i decenijama.
Poljoprivrednik iz Gole Glave kod Valjeva Dragan Pločić kaže da nema velikog pomaka kada je reč o tehnologiji. "Šljiva se radi isto kao i pre uz malo veće tretiranje zaštitne hemije", priča Pločić.
"To je neprimereno rezanje, nema navodnjavanja, nema zaštitinih gradobitnih mreža, još uvek stihijski i neplanski radimo", kaže Milorad Tomić iz valjevskog preduzeća "Agranela".
Iako je šljiva odlično rodila, mnogi proizvođači nisu zadovoljni. Sitne i lošije plodove, kojih je zbog suše najviše, otkupljivači plaćaju svega šest do 10 dinara za kilogram. Rusi dolaze, spremni su da šljivu plate više, ali traže kvalitet.
Evica Mihaljević iz "Plodova Srbije" kaže da se zna kako konzumna šljiva mora da se pakuje.
"Mora ručno da se bere, ujednačene krupnoće - preko 40 milimetara, da ima maglu, pepeljak, da bude lepa na oko, da ne bude oštećena. Svako ko to može da ispuni može da se pojavi na ruskom tržištu i da dobije adekvatnu cenu", objašnjava Mihaljevićeva.
Zoran Živanović iz Vinče kod Topole svoj zasad je i rezao i đubrio i štitio od bolesti i štetočina, ali ga nije navodnjavao. Nedavno je izbušio bunar i nada se da će imati dovoljno vode da od sledeće godine šljivu zaliva, jer mu je jasno da se na svetsko tržište može samo sa ekstrakvalitetom.
"Cena takve šljive sada je 30 dinara. U mom voćnjaku je 30 - 40 odsto takve šljive u ovom trenutku, nemam račun da je klasiram, pa je lagerujem u svoju hladnjaču. Sačekaću dvadesetak dana, pa ću je prodati, nadam se, po nekoj iole realnijoj ceni", kaže Zoran Živanović.
Kamata 13 odsto veća nego u Holandiji
Da bi unapredili proizvodnju, poljoprivrednicima su potrebne subvencije, ali i mnogo jeftiniji krediti.
Proizvođač i hladnjačar iz Vinče Milan Damnjanović nedavno je bio u Holandiji. Kaže da holandski farmeri plaćaju kamatu 0,5 odsto na godišnjem nivou za obrtna sredstva za investiranje u agraru.
"Mi smo hladnjaču pravili, uzeli smo od banke kredit sa 13,5 odsto na godišnjem nivou i ono što je bitno to je indeksirana kamata sa deviznom klauzulom. Kad mi dođe rata, svako jutro otvaram kursnu listu da vidim šta me čeka", priča Milan Damnjanović.
Oni koji ne vide računicu u ceni šljive kažu da će je pretvoriti u rakiju. Od prosečno kvalitetnog ploda dobija se prosečno kvalitetna rakija, pod uslovom da se poštuju pravila.
"Sme trula, ne sme zelena", objašnjava Ivan Bogdanović iz udruženja "Srpska rakija".
"Trula šljiva ne može da da dobru rakiju, a zelena daje ukus i miris koji je prepoznatljiv i nije baš cenjen. Treba se truditi da se dobije što zrelija šljiva i da se zdrava šljiva stavlja u rakiju", kaže Bogdanović.
U 2012. godini izvoz šljive iznosio je 37 miliona evra, a u prvih sedam meseci ove godine 22 miliona. Samo u julu sveža šljiva iz Srbije izvezena je 50 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Kako je udarni mesec za tu voćku avgust, očekuje se da od šljive zarada bude veća nego ranije.
.jpg)
