Izvor: Politika, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šitake iz staklenika
Gljive spadaju u najrasprostranjenije žive organizme na Zemlji. Smatra se da ima između sedamdeset i sto hiljada tzv. nižih i viših vrsta, mada najnovija istraživanja taj hipotetički broj pomeraju na preko milion. Pretpostavlja se da svaku od pet stotina hiljada viših biljnih vrsta prati jedna do dve vrste gljiva, pa računicu nije bilo teško izvesti. Nauka o gljivama – mikologija (od grčkog myko – šampinjon, pečurka, logos – nauka) prošla je dug razvojni put. Njenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rodonačelnikom smatra se grčki filozof Aristotel, koji je dao prve opise gljiva.
Gljive su i saprofiti. Napadaju žive biljke, životinje, ljude i druge gljive. Kroz mrežu tankih hranidbenih niti, gljive upijaju hranu iz organske materije. Hifa je hranidbena nit gljive. Na vrhu hife nalaze se zaobljeni izdanci zvani haustoriji koji prodiru u stanice, upijaju hranu i njome hrane gljivu. Micelijum je mreža hifa koja poput paukove mreže prorasta supstrat i može se prostirati na više hektara površine.
Plodišta razvijaju gljive (makromicete) da bi se razmnožavale. Svako plodište oslobađa sićušne spore. Jedno plodište livadske pečurke proizvede oko 16 milijardi spora. Klijanjem spora na odgovarajućoj podlozi nastaje novi micelijum.
Gljive mogu da budu: bezuslovno jestive (upotrebljive u presnom stanju), uslovno jestive (upotrebljive samo ako su termički obrađene), nejestive (zbog ukusa ili konzistencije), uslovno otrovne (ako se konzumiraju sa alkoholom), bezuslovno otrovne i lekovite.
Gljive ne rastu cele godine pa se čovek ne može osloniti na njihov nesiguran rod u prirodi. Zato se one veštački gaje. U Japanu postoji tradicija veštačkog gajenja gljiva duga preko 2000 godina. Posebno dobre rezultate postižu u poboljšanju japanske gljive šitaki. To je lepa gljiva s listićima odozdo i belim ornamentom na svetlosmeđoj osnovi kapice. Raste na panjevima i oborenim stablima u celoj jugoistočnoj Aziji sve do Himalaja i Filipina. Šitake je ušla u masovnu kulturu i gaji se kao povrće.
Prvo se micelijum gaji u epruvetama, zatim se deli i tako razmnožava. Zatim se pripremaju oblice od drveta debljine ruke i ne duže od metar. To se radi zimi. U proleće se posebnom električnom burgijom buši mnogo sitnih, spiralno raspoređenih rupa, posle čega se specijalnim uređajem ubacuje micelijum. Posle toga se oblice stavljaju koso u nekoliko redova u senku. Za normalan razvoj gljiva najbolja je temperatura od 12 do 20 stepeni i veća vlažnost vazduha. Pored gajenja na otvorenom, šitake se uzgajaju cele godine u staklenicima i drugim prostorijama gde je moguće održavati odgovarajući režim tokom cele godine.
Lekovita svojstva šitake: korisna za ljude koji imaju visok sadržaj holesterola. Oduvek se šitake cenila kao eliksir života. Koristi se odvar od šitake koji je popularan kao i sok od mandarine ili pomorandže. Sadrži i provitamin De. Pomaže dijabetičarima. Preporučuje se onima koji žele da oslabe.
[objavljeno: 30/01/2008.]
