Izvor: RTS, 28.Dec.2011, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sistemska rešenja za medije
Država treba da se povuče iz vlasništva u medijima, ocenili učesnici debate na predstavljanju časopisa "Izazovi evropskih integracija".
Na predstavljanju 17. broja časopisa "Izazovi evropskih integracija" čija je tema "Mediji i evropske integracije", zaključeno je da država treba da se povuče iz vlasništva u medijima, a da taj proces, kao i rešavanje problema koji su otvoreni u Medijskoj strategiji, mora da bude sistemski.
Učesnici debate, takođe, su ocenili da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se razgovori o trošenju državne pomoći ne smeju svesti samo na jedan primer - primer novinske agencije Tanjug.
Urednik časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović rekao je da je Strategija dala dobar osnov da se raspravlja o transparentnosti medijskog vlasništva, medijskoj koncentraciji i kontroli državne pomoći.
Jovanović je rekao i da, kada je u pitanju državno vlasništvo u medijima, ni među evropskim državama nije neobično da one finansiraju izveštavanje koje je od opšteg, javnog interesa.
"Ako se bavimo samo jednom primerom, kao što je Tanjug, napravićemo grešku. Moramo da imamo sistemska rešenja koja će biti principijelna", rekao je advokat Slobodan Kremenjak, ističući da kvalitet servisa i odgovorno poslovanje agencije Tanjug nisu rezultat sistemski uređenog medijskog prostora, već aktuelnog menadžmenta, što se može promeniti.
Direktorka novinske agencije Tanjug Branka Đukić rekla je da je debata o Medijskoj strategiji u Srbiji zanemarila čitav niz savremenih izazova i mogućnosti i da izgleda kao da je pisana samo zbog Tanjuga.
"To uverenje su pre neki dan osnažile kolege iz novinarskih i medijskih udruženja, koji su, posle uvida u predlog budžeta, u kome se nalaze i sredstva za subvencionisanje Tanjuga, 'obznanili' krah Strategije. Kao da u njoj ničeg i nema ili nije tako važno kao pitanje Tanjuga i kao da taj dokument i nema drugog cilja do - srušiti Kartaginu, odnosno Tanjug", rekla je Đukićeva.
Prema rečima direktorke Tanjuga, ideja sa Medijskom strategijom bila je da se ambijent u kojem mediji rade uredi, da ljudi koji rade u medijima budu odgovorniji, da im izvori budu dostupni i da se znaju izvori finansiranja medija, a da je ispalo da je glavna tema zašto država finansira Tanjug stavljajući ga u privilegovan položaj.
Đukićeva je naglasila i da je u Strategiji dat rok od 18 meseci za transformaciju agencije.
Predsednica Odbora za kulturu i informisanje Jelena Trivan istakla je da država želi i mora da se povuče iz medija. Kako je navela, pokazalo se da država nije najbolji poslodavac.
"Nije prirodno da država poseduje 137 medija na različitim nivoima. Funkcionisanje tih medija pokazuje da država nije najbolji poslodavac i da rasipa pare. Činjenica da loklane političke elite kada pobede na izborima dobijaju lokalne medije, takođe, nije prirodna", rekla je Trivan ističući da će se država povući iz medija, ali da je za to potrebno vreme.
Autori tekstova, predsednik ANEM-a Saša Mirković i profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, založili su se za dosledno sporovođenje Medijske strategije.
Mirković je istakao da je od suštinske važnosti da se ispuni Akcioni plan koji je donet uz Strategiju, kao i da se država povuče iz medija.
Profesor Rade Veljanovski kritikovao je Javni servis, zbog toga što se, kako je rekao, ne ponaša u skladu sa svojom ulogom, između ostalog i zato što u dovoljnoj meri ne emituje programe na jeziku manjina.
