Izvor: BKTV News, 21.Nov.2012, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirotinja plaća, bogati u zavetrini
U Skupštini je novi budžet. Prvi posle toloko godina koji se ne daje poslanicima na usvajanje u ponoć 31. decembra. Posle toliko godina, već je to kvalitet. Naravno, i ovaj budžet je, kao i svaki, pun optimizma uz katastrofalno stanje zatečeno posle osam godine vladavine „žutih“!
Ono što je enigma, bar zasad, da li vlada stranaka koje brinu po svojoj vokaciji ili nazivu, mogu da makar trasiraju putić Srbiji ka socijalnoj državi. Valja odmah reći – bitna je razlika izmedju socijale >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i socijalne države. Ova druga podrazumeva da se, što je moguće više, približe društveni slojevi jedni drugim i to u ne u siromaštvu, već u životu koji garantuje stalni napredak iznad granice egzistencije.
Jedan od načina rešavanja tog problema je i poreska politika. I, svakako, ne samo ona. Kada bi tako moglo – onda bi sve vlade bile podjednako uspešne ili neuspešne. Mi smo imali Vladu, koja je osam godina bila na čelu države, a koja nije rešala nijedan od najtežih problema:
Nezaposlenost
Ponovnu industrijalizaciju Srbije, koja je ostala bez svoje osnove razvoja ne krivicom svetskih ekonomskih kriza, već kriminalnih radnji u toku privatizacije. Grabilo se kao da je reč o nekom vašarištu na kome se besplatno bacaju konfete.
Zdravstveno i socijalno osiguranje, jer kada je milion nezaposlenih, tada je logično i da toliko ljudi nemaju ta osiguranja, već su na socijal.
Od nekadašnjih šestotine hiljada prognanih lica, i posle 17 godina od „Oluje“, mnogo je njih u „prihvatnim logorima“
Penzije su ispod minimuma egzistencije za preveliki broj ljudi čija starost više ne omogućava da se zaradi ni dopunskim radom
I, naravmo, poprilična kost u grlu je i ono što je u naslovu – sirotinja plaća, bogati u zavetrini.
Ovaj feljtonski serijal u kolumni je namenjen pokušaju da se poslanici podsete ili inspirišu da u diskusiji o budžetu unesu i predloge koji bi mogli makar da budu začetne ideje za realizaciju onog što nije daleko od pameti, ali nikako da se približi zakonskim normama i da se rešava sistemski a ne „O – ruk akcijama“ i aferama. Nekad je i to nešto što ne može da se izbegne, ali je opasno ako predje u naviku ili u metod rada.
Ambcija je da u nekoliko nastavaka da poslanike, ali i javnost, podsetim na pojava koje postoje u našem društvu i koje svi prihvataju kao nešto što se „podrazumeva“, ali nikako na pravi način da se reše.
Dakle, stvar po stvar, sloj po sloj društva biće predmet razmišljanja i sugestija na koji način da se sa više ozbiljnosti i dubinskih rešenja neutrališu, a dosta toga može makar da se načne i ovim budžetom.
Mirko Stamenković
SUTRA: ZAPOŠLJAVANJE BEZ KAZNE
Tweet
