Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Siroti mali političari
Nema zakona koji političare može da natera da obelodane svoju imovinu, a ni ono što kažu ne moraju da dokažu
Pomalo neočekivano, kampanja za vanredne parlamentarne izbore koji će se održati 11. maja nije počela prozivkama političkih rivala ko je manji ili veći patriota ili Evropejac, već ko je i koliko za vreme mandata uspeo da poveća svoj konto u banci. Upadljivo je da većina političara koji su odlučili da javnosti obelodane svojinu tvrdi da im se ušteđevina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kreće oko 70.000 evra (posle petog oktobra, kada je tek zavladala moda otkrivanja imetka, mahom su tvrdili da imaju u banci oko 30.000 maraka).
Predsednik G 17 plus Mlađan Dinkić prvi je u javnost izašao sa podacima o svom imovnom stanju. On kaže da je proteklih godina uspeo da uštedi 68.000 evra, te da ima stan od 68 kvadrata na Novom Beogradu (u kome su pre dva dana i novinari gostovali) i garažu od 16 kvadrata i automobil „pežo 206” star osam godina.
Stranka G 17 plus je zatim pozvala i ostale funkcionere, pre svega one iz Srpske radikalne stranke (Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i Dragana Todorovića) da obelodane svoje imovno stanje. Oni, kako kaže G17 plus, konačno moraju da odgovore građanima koliko stanova su dobili od države. „Da li je primer socijalne pravde i patriotizma ili ostvarivanja lične koristi kada Nikolić, Vučić i Todorović samo nekoliko meseci nakon ulaska u Vladu Srbije, a tri meseca pre bombardovanja dobiju ogromne stanove u elitnom delu Beograda”, zapitala je G 17 plus.
Prema Dinkićevim rečima veliki deo novca koji ima na računu, 15.000 evra, dobio je na ime obeštećenja od lista „Kurir”. U Dinkićevoj stranci kažu da ta ušteđevina nije nastala samo od plate već da je on dobijao honorare za predavanja, ali i za knjigu „Ekonomija destrukcije”, koja je prodata u deset hiljada primeraka. Pored toga, Dinkić je davao i konsultantske usluge, a radio je i na izradi studija i slično. Primera radi, za predavanje na „Kornelu” 1997. godine dobio je 5.000 evra, a za članak u nemačkom „Šternu” 1999. godine 2.500 evra. Mlađan Dinkić bio je najplaćeniji od novembra 2000. do jula 2003. godine, kada mu je plata bila oko 5.000 maraka ili 2.500 evra, a najmanje je zarađivao 2004. kada je kao ministar finansija zarađivao 33.000 dinara, da bi mu 2005. plata porasla na 90.000, a zatim 2007. na 98.000 dinara. Prosek plate njegove supruge Tatjane Dinkić od 2000. godine je oko 500 evra, a poslednja plata. kao načelniku u Dinkićevom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. bila je oko 70.000 dinara.
I potpredsednik vlade Božidar Đelić, kako tvrdi, uštedeo je u proteklih nekoliko godina sličnu sumu novca kao i Dinkić. U raportu javnosti kazao je da je vlasnik kuće i stana u Beogradu i da poseduje ušteđevinu od 73.000 evra i 3.250 dolara. Pored toga, kako kaže, vlasnik je 3.000 akcija, odnosno skoro stopostotnog udela, u investicionom preduzeću „Haus of Jurop invest” registrovanom u Holandiji, kao i automobila „jugo kabrio” i placa od jednog ara u opštini Bar. Đelić, međutim, nije otkrio kolika je vrednost tih akcija.
Proteklih meseci Đelića su vrlo često prozivali iz Srpske radikalne stranke, tvrdeći da ima 11 miliona evra u akcijama Meridijan banke. On je to negirao, (ovih dana je tvrdio da je u proteklom periodu bio predmet prljave kampanje) a radikali su tražili da pokaže svoju poresku prijavu. Prošle godine generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić podneo je protiv Đelića prijavu Odboru za sprečavanje sukoba interesa tvrdeći da Đelić ima milione za koje ga prozivaju.
Odbor je, međutim, odbio Vučićevu prijavu i proglasio Đelića „nevinim”. Kako je rekao tadašnji predsednik Odbora Milovan Dedijer, Đelić je pre podnošenja prijave i pokretanja postupka dao objašnjenje u kome je naveo da akcije u Meridijan banci koje spominje Vučić u prijavi ne poseduje on lično već su to akcije preduzeća „Haus of Jurop”, čiji je on vlasnik, a koje je tada bilo suvlasnik društva „Sopar Serbi” koje ima 10 odsto akcija u „Meridijan kredi agrikol banci.
Nakon Đelićevog „slučaja” Odbor za rešavanje o sukobu interesa doneo je pravni stav da su funkcioneri dužni da prijave akcije ili udele ne samo u preduzeću čiji su vlasnici ili suvlasnici nego i u povezanim licima sa tim preduzećem.
Proteklih dana Đelića su prozivali i iz premijerove Demokratske stranke Srbije.
Savetnik premijera Branislav Ristivojević ustvrdio je pre deset dana da je „jedan od najvećih problema našeg društva” način na koji je Božidar Đelić „zaradio 11 miliona evra”. Sve ove godine donosili smo evropske zakone i gradili pravnu državu kako ne bi bilo moguće da se preko noći zaradi 11 milionaevra kao što je zaradio Đelić, izjavio je Ristivojević. Prema njegovim rečima, „činjenica je da nije zaradio 11 miliona dok je živeo u EU u Francuskoj i činjenica je da je posle prvogministarskog mandata prijavio da je toliko zaradio u Srbiji” a to je, kako je kazao „jedan od najvećih problema našeg društva”.
Međutim, treba podsetiti i da je Vlada Srbije u julu prošle godine odbila da odgovori na poslanička pitanja o tome kako je Đelić stekao deonice Meridijan banke, navodeći da ta pitanja ne spadaju u njenu nadležnost. Kada smo pitali potpredsednika DSS-a Borka Ilića zašto to pitanje nisu ranije pokrenuli, on je kazao da su ih sprečavali viši državni interesi, odnosno jedinstvo koje je trebalo očuvati u vladi zbog borbe za Kosmet.
Proteklih dana iz DSS-a su prozivali i Dragana Đilasa, ministra bez portfelja zaduženog za nacionalni investicioni plan, od koga su tražili da saopšti građanima koliko miliona evra ima na svom računu, a kako su rekli „posebno je važno da svedoči javnosti da li se njegov devizni račun uvećao od kada je ministar i koliko on sada miliona evra tačno ima”.
Đilas se juče oglasio rekavši da je podneo svoju „imovinsku kartu”, ali da „ne voli” atmosferu koja se trenutno pravi u Srbiji sa imovinom funkcionera. Prema podacima koje su mediji objavili prošle godine, Đilas živi u kući od 250 kvadrata na Senjaku koja je vlasništvo njegove supruge, suvlasnik je „Multikoma”, preduzeća iz Sarajeva, koje je vlasnik „Direkt medije”, vodeće medijske agencije u zemlji koja se bavi zakupom i prodajom reklamnog prostora na televizijama. Đilas je i suvlasnik firme MDI „Internacional” iz Praga. I on je prijavio ušteđevinu od 70.000 evra. U javnosti se, međutim, često spekulisalo da je Đilas „težak” daleko više, jer navodno, na ovaj ili onaj način, kontroliše celokupno tržište reklama u Srbiji.
Sudeći prema imovinskim kartama, među najskromnijim su dvojica čelnih ljudi u Srbiji, predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Njihova imovina gotovo da se nije menjala od 2000. godine kada su došli na vlast. Tako predsednik Tadić ima ušteđevinu od 55.000 evra, ali nema ni stan ni kola, dok Koštunica živi u istom stanu u kome je živeo i kao opozicioni lider.
Od onih koji su se skućili u javnosti se često spominje lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović. On tvrdi da živi u tastovom stanu i da je ovih godina uspeo da uštedi 45. 000 evra za koji namerava da kupi stan. Nije nikad objasnio kako je zaradio ovaj novac, kako zarađuje za život niti ko finansira njegove skupe izborne kampanje.
Među bogatije funkcionere svakako se ubraja i Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije. Ali on kaže da za najveći deo svog bogatstva može da zahvali roditeljima, pošto je dobio u nasledstvo „pet-šest” kuća koje sada rentira i tako mesečno, navodno, prihoduje oko šest hiljada evra. Mnogima je neverovatno da se u Čačku mogu postići dedinjske cene rentiranja, a nije do kraja rasvetljeno ni odakle mu novac za kardiološku kliniku koju je imao nameru da gradi na svom imanju u Kačulicama.
Ni pojedini čelnici Srpske radikalne stranke ne bi se mogli nazvati siromasima. Među bogatijima je potpredsednik partije Dragan Todorović koji ima stan na Vračaru od 167 kvadrata i garažu, plac od osamdeset ari sa kućom od 144 kvadrata u Beogradu, kuću i farmu u Debeljači. Suvlasnik je i stana na Hvaru, a njegova firma ima tri šlepera i kamion. On međutim, na računu u inostranstvu ima, kako tvrdi, samo 11.000 evra.
Činjenica je, takođe, i da visoki funkcioneri DSS-a i ministri Predrag Bubalo (trgovine i usluga) i Zoran Lončar (prosvete) nikada nisu bili voljni da javno saopšte kolika im je imovina, ističući da to nije stvar o kojoj bi javnost trebalo da raspravlja.
To što ovih dana javnosti predočavaju svoje imovinske karte isključivo je njihova dobra volja ili tačnije politički marketing, kaže Slobodan Beljanski, novi predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa. On ističe da je jedna od velikih manjkavosti zakona o sprečavanju sukoba interesa što nije obavezao funkcionere da podatke o svojoj imovini dostavljaju javnosti.
„Dostupni su samo podaci o plati i drugim prihodima iz budžeta, dok ostali podaci mogu da se koriste samo u postupku u kome se utvrđuje da li je neki funkcioner povredio zakon. Čak ni tada po našem zakonu ne možemo da ih saopštimo, jer se mora voditi računa da se ne povrede interesi tog funkcionera”, kaže Beljanski u razgovoru za „Politiku”.
On podseća da su na početku svog rada 2005. godine članovi odbora rekli da je to loše rešenje i predlagali izmenu zakona tako da podaci o imovini budu dostupni ili potpuno ili većim delom.
„To nije urodilo plodom, a zakon nije promenjen pod izgovorom da se donosi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u kome će to biti drugačije rešeno. Zakon, međutim, nije donet. Pre mesec dana bila je javna rasprava o nacrtu, ali sada kada skupština ne radi ko zna kada će zakon biti donet”, objašnjava Beljanski.
Problem, međutim, nije samo u tome što javnost ne može da ima uvid u imovinu funkcionera, već i u tome što oni nisu obavezni da te podatke dokumentuju, a odbor njihove navode proverava tek ako posumnja u njihovu istinitost.
Posao odbora, kako naglašava Beljanski, nije da ispituje istinitost podataka, a nema ni mogućnosti da to radi. Ukoliko pak odbor sazna iz bilo kog izvora da ti podaci nisu tačni ili potpuni pokrenuće postupak protiv tog funkcionera. Prijavu protiv funkcionera može da podnese bilo ko čak i anonimno, s tim što, kako kaže Beljanski, u tom slučaju odbor ima više razloga da sumnja u njihovu istinitost. Najbolje je, kako kaže, da prijava bude potkrepljena nekim dokazima ili ukazivanjem na to gde se dokazi mogu naći. Zakon inače predviđa da funkcioner imovinu prijavi pre stupanja na dužnost, ali i da odbor izveštava o svojim finansijama dve godine nakon što mu je prestala funkcija.
Koji je smisao postojanja odbora ako se sve zasniva na dobroj volji i poštenju funkcionera?
Predsednik ovog tela objašnjava da podaci u odboru predstavljaju neku vrstu baze podataka koja može poslužiti i nakon što funkcioner ode sa vlasti. „Ako nešto nije prijavio, a po prestanku funkcije odjednom stekne imovinu koja je daleko iznad njegovih finansijskih mogućnosti to će biti dobar razlog za sumnju i izvor podataka da je nešto zloupotrebio. I to može da koristi ne samo naš odbor nego i Uprava prihoda, javni tužilac i zato ovo prijavljivanje ima smisla”, ističe Beljanski.
-----------------------------------------------------------
Ivica Dačić
• 2004.
– Stan od 90 kvadrata u Beogradu
– „Volvo S40”
• 2008.
– Stan od 90 kvadrata
– Supruga vozi automobil star šest godina
-----------------------------------------------------------
Božidar Đelić
• 2001.
– Stanuje kod tetke na N. Beogradu
(izvor Ministarstvo finansija)
• 2008.
– Kuća na Senjaku od 425 kvadrata
(izdaje je za 4.500 evra, a nakon plaćanja poreza ostaje mu 3.000 evra)
– Ušteđevina 73.000 evra
– Stan na Zvezdari
– Vlasnik 3.000 akcija (gotovo 100 odsto vlasništva) u investicionom preduzeću u Holandiji „House of Europe Invest”
– Ar zemlje kod Bara
– „Jugo kabrio” iz 2002.
-----------------------------------------------------------
Dragan Đilas
• 2007.
– Supruga ima kuću od 250 kvadrata na Senjaku
– Suvlasnik „Multikoma”, preduzeća iz Sarajeva
– Suvlasnik firme MDI„Internacional” iz Praga
– „Saab” (2003), „sitroen C3”
– Ušteđevina 70.000 evra
-----------------------------------------------------------
Velimir Ilić
• 2007.
– „Pet-šest kuća" (Ilić)
– Mesečni prihod od rente 6.000 evra
• 2008.
– Isto
-----------------------------------------------------------
Rasim Ljajić
• 2008.
– Deo porodične kuće od 90 kvadrata u Novom Pazaru
– „Pasat” iz 1996. godine
– Supruga vozi „golf 3”
– Ušteđevina 12.000 evra
-----------------------------------------------------------
Tomica Milosavljević
• 2004.
– Porodična kuća u Rakovici
– „Fijat marea”
• 2006.
– Kuća od 250 kvadrata
– „Fijat punto”, „tojota jaris”
– „Prihode, kredite, lizing članova porodice prijavljujem po zakonu."
• 2007.
– Isto
-----------------------------------------------------------
Aleksandar Popović
• 2007.
– Stan od 48 kvadrata
– „Suzuki svift” (1996)
– Ušteđevina u obveznicama
-----------------------------------------------------------
Dragan Šutanovac
• 2007.
– Živi u tastovom stanu sa suprugom i decom
– Imanje u selu kod Prokuplja
– „Fijat”, „škoda superb”
-----------------------------------------------------------
Podaci o imovinskom stanju zasnovani su na izjavama političara i informacijama medija
J. Cerovina
[objavljeno: 27/03/2008]
