Izvor: Večernje novosti, 22.Avg.2016, 21:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Siromaštvo tera u rani brak

U Srbiji i dalje veliki problem predstavljaju maloletničke zajednice, posebno kod romske populacije. Pre 19. godine uda se ili vanbračno živi 43 odsto Romkinja i četiri odsto ostalih devojčica ČAK 43 odsto mladih Romkinja već je udato između 15. i 19. godine, a procenat se povećava kod devojaka iz najsiromašnijih porodica (na 52 odsto). U ostatku populacije ove brojke daleko su manje - samo četiri odsto devojčica do 19 godina je udato ili živi u vanbračnim zajednicama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << - Zašto roditelji prodaju ćerke? Kada odem u centar za socijalni rad da tražim novčanu socijalnu pomoć, oni mi kažu - zdrav si, prav si, idi radi! A gde da se zaposlim - nigde! I situacija je sve gora i gora. Zašto bih dao dete u školu kad nema gde da se zaposli - rekao je jedan Rom na nedavnoj radionici koju je organizovao NVO "Praksis" u Leskovcu i Kostolcu, na temu dečjih i prinudnih brakova. Radionice su organizovane u okviru projekta UNHCR, a većina roditelja pravda "prodaju neveste" siromaštvom, neophodnim dodatnim izvorom prihoda i smanjenjem broja gladnih usta koja treba nahraniti. Devojčice koje se rano udaju po pravilu ne završavaju školu, ostaju neobrazovane i ekonomski zavisne, i zbog toga su često prinuđene da trpe porodično nasilje. Dok u ostatku nacije srednje škole pohađa veći broj devojčica nego dečaka, kod romske populacije je obrnuto. - U mešovitim naseljima mladi Romi i Romkinje najčešće idu u školu i uče, a u čisto romskim naseljima roditelji su najčešće nepismeni, pa su i deca nepismena - čulo se na "Praksisovoj" radionici.U Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period 2016 - 2025. kaže se da je generalni obuhvat mladih srednjim obrazovanjem oko 90 odsto. Među mladim Romima i Romkinjama on ne prelazi 22 (28 odsto mladića i tek 15 odsto devojaka). O kvalitetu života ove zajednice govori i tužan podatak da čak trećina žena iz romskih naselja opravdava porodično nasilje, dok se u opštoj populaciji ovaj procenat kreće oko tri odsto.PREDLAŽU REŠENjE - Do sada smo održali četiri dvodnevne radionice sa romskom decom i roditeljima, na kojima smo razgovarali o pojavi ranih i prinudnih brakova, potencijalnim uzrocima i posledicama - kaže Ivana Stanković, koordinator "Praksisa". - Takođe, osnovana je radna grupa koja bi trebalo da predloži rešenja za ovaj problem. Naravno, rani brakovi imaju veliki uticaj na reproduktivno zdravlje devojčica. Skoro dve trećine Romkinja i dalje prvo dete rađa pre 20. godine. Doduše, brojke nisu na zavidnom nivou ni u ostatku populacije i kreću se oko 19 procenata. Razlika je u tome što je kod ostatka devojaka prva trudnoća neželjena, dok je u romskoj populaciji obrnut slučaj. Iako se problem dečjih, ranih i prinudnih brakova u Srbiji uglavnom prepoznaje kao deo romske tradicije, oni predstavljaju ozbiljno kršenje prava deteta, rodno zasnovanu diskriminaciju i nisu privatna stvar porodice, naglašavaju u "Praksisu". Takvi brakovi su jedan od mogućih uzroka apatridije, ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica, izlažu ih većem riziku od nasilja u porodici, dovode do povećane stope ranog napuštanja školovanja, što sve zajedno vodi do začaranog kruga siromaštva. Inače, prema najnovijim izmenama Krivičnog zakonika i prinudni brak postaje krivično delo. 60 PRESUDA Policija je prošle godine podnela 114 krivičnih prijava zbog vanbračne zajednice s maloletnikom. Osuđeno je 60 osoba, mahom uslovno ili novčano.

Nastavak na Večernje novosti...