Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Širom zatvorenih očiju
Kada su Atinjani pre više od 2.500 godina krenuli da osvoje ostrvo Melos, tamošnjim su vladarima poručili: „Znate isto koliko i mi da u ljudskom društvu argumenti prava imaju težinu samo ukoliko su suparničke strane jednake snage i da će, ukoliko toga nema, oni jači maksimalno iskoristiti svoju silu dok će oni slabiji morati da se povinuju”.
To razmišljanje o sili i pravu nametnulo se posle televizijskog prenosa sednice Saveta bezbednosti UN na Ist riveru. Sednica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja lako može ući u istoriju kao trenutak kada je skršeno međunarodno pravo.
Delegacija Srbije nastojala je da mirnim tonom i argumentima Savetu bezbednosti UN još jednom predoči svu dramatiku secesije južne srpske pokrajine i da na tom mestu pronađe mehanizme zaštite legitimnih interesa Srbije. Neki su ambasadori pažljivo slušali, neki su nam otvoreno i jasno dali podršku, drugi su nam se sa olimpijske visine otvoreno rugali, pa i pretili.
Naime, britanski ambasador direktno je silom zapretio Srbima na severu Kosmeta u slučaju bilo kakve neposlušnosti, prozvao je Srpsku pravoslavnu crkvu, napao je novi srpski Ustav (jer je po njemu on kriv što nije došlo do uspešnog ishoda pregovora oko statusa Kosova), naglasio je da je Kosovo slučaj „sui generis”, upozorio je vlasti u Beogradu zbog napada na ambasade i, što je bilo krajnje skandalozno, spominjao je železničke kompozicije sa Albancima izbeglicama u kontekstu četrdesetih godina prošlog veka. Odavno jedan diplomata nije izrekao toliku količinu neistina i pokazao toliko prezira prema jednoj zemlji kao ambasador Njenog veličanstva u UN.
Srbiji se, dakle, prebacuje „etničko čišćenje” Albanaca kao jedan od razloga nezavisnosti Kosmeta. Oni koji su Srbe „tovarili” na traktore i kamione na njihovom putu u egzodus nikada zbog toga nisu prozvani, ali to je, naravno, druga priča.
Ambasador Kostarike podržao je nezavisnost Kosmeta uz žaljenje što nije došlo do kompromisa, uvažio je „plemenite namere jednih i drugih”, uveren „da je to kraj jedne bolne faze istorije na tom prostoru posle koje više nije moguć zajednički život Albanaca i Srba”, jer je tu bilo „etničkog čišćenja Albanaca, a o tome su čuli od gospodina premijera Hašima Tačija”. Čudno od ekselencije iz Kostarike, jer svi očekuju da upravo sada procveta multietnički život na Kosmetu.
I američki ambasador u UN optužio je Srbiju za „etničko čišćenje” na Kosmetu, naglasio je da je NATO intervencija 1999. godine bila „humanitarna” akcija, rekao je da je nezavisnost Kosova posledica jedinstvenog procesa raspada SFRJ, da je Srbiji suverenitet nad Kosovom ograničen još po Rezoluciji 1244, da je sve logično, da je nezavisnost Kosova proces koji se ne može okrenuti u suprotnom pravcu, da je to poseban slučaj i nije presedan za druge države, da su Srbi i Amerikanci bili istorijski prijatelji i saveznici u dva svetska rata i da Rezolucija 1244 ostaje na snazi, ali da ne gajimo lažne nade i da prihvatimo realnost.
Koliko znam, Srbi su kao američki prijatelji i saveznici u poslednjih 14 godina tri puta bombardovani od strane Amerikanaca. Koliko znam, u Rezoluciji 1244 Kosmet je deo Srbije. A ambasador SAD kaže da Rezolucija 1244 ostaje na snazi. O, da, američki ambasador je poručio „da je vreme sticanja političkih poena za ovim stolom završeno”.
Rusi su nas jako branili, Kinezi takođe, Južnoafrikanci su bili vrlo direktni u odbrani Srbije i međunarodnog prava, Vijetnamci takođe. Indonezija je bila na strani Srbije, kao i Burkina Faso. Sve ostalo bila je gomila fraza i diplomatskih kovanica uz diskretno mahanje mogućim pridruživanjem u EU, naravno, samo ako „budemo dobri”, i uz veliku zahvalnost predsedniku Srbije koji je došao na sednicu Saveta bezbednosti UN. Da stoički istrpi sve ono što je izrečeno te večeri.
Kako je sve to izgledalo kada se slegnu prvi utisci? Demokratski, besprekorno, politički ispravno? Realno, prljavo, ružno i zlo? Ako pregovori između Albanaca i Srba nisu donosili rezultat, ako je SB UN bio blokiran pretnjom upotrebe ruskog veta, zašto Vašington, ako je već bio siguran u međunarodno pravno pokriće nezavisnosti Kosmeta, nije išao na glasanje u Generalnoj skupštini UN?
Amerikanci i NATO stvorili su novu Albaniju na Kosmetu. Cilj bombardovanja Jugoslavije 1999. godine bila je etnička secesija i promena granica na Balkanu. Ništa, dakle, od dijaloga i pomirenja Srba i Albanaca u okviru UN. Bombardovanje Jugoslavije 1999. godine i nezavisnost Kosmeta 2008. godine najbolji je način za podsticanje želje za osvetom. Posle Avganistana i Iraka, Amerika je dobila Kosmet!
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 20.02.2008.]
