Izvor: Blic, 23.Jan.2011, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Širom otvorenih vrata
Ipak nešto znači kad konobari svakom gostu otvore vrata, kao što to čine u restoranu „Porto Maltese“. To, naravno, nije garancija da će iza širom otvorenih vrata hrana biti ukusna, pa čak ni to da će kelneri uspeti da se provuku između „scile“ i „haribde“, odnosno između previše ortačkog držanja i odveć hladnog odnosa prema gostu, ali kada svakom posetiocu neko pritrči i otvori vrata, onda to u najmanjem upućuje na toplu atmosferu u restoranu.
Ovo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naročito važno za „Porto Maltese" koji je tokom decenija postojanja stekao reputaciju odličnog ribljeg restorana, ali se i dalje nalazi u industrijskom nižem Dorćolu gde ga još okružuju rashodovane fabričke hale i sura stovarišta drvne građe. Ima znakova da će uz novu zgradu „Axel Springera" nići urbana poslovna zona, ali za sada kraj ovog restorana mahom tutnje kamioni i laju psi čuvari...
Ipak, kada se uđe to kao da ne utiče na izgled i uslugu. Još u ona teža vremena sankcija „Porto Maltese", tadašnji „Porto", bio je na glasu po ribi koja je dnevno avionima stizala sa crnogorske obale. I danas u ovom restoranu, koji je sada deo italijanskog lanca, dominira primorski ugođaj: čuvena barka u prirodnoj veličini „natovarena" hladnim predjelima (442 dinara za tanjir) i jedna mala riblja pijaca kraj šanka, s tablom na kojoj je kredom ispisana ponuda. Riba se, kako i treba, gostu najpre pokaže u sirovom stanju pa se onda ispeče. No, iako je sve kao nekad, nema više toliko zauzetih stolova kao pre decenije, kad se ispred restorana čekalo na red. Da li je to zbog cena? Ne bi se moglo kazati da je „Porto Maltese" skuplji od sličnih restorana. Porcije od 300 grama imaju sledeće cene: orada i brancin 741, zubatac 1.209, riba list 1.443 dinara. Restoran ima i sjajnu ponudu školjki (od 273 dinara za 300 g) i rižota. Tu je i dalje čuveni crni rižoto od sipe.
Kada sam došao u ovaj restoran, najpre su nam ponudili dve ukusne riblje čorbe: crvenu i belu (ista cena: 195 din.). Potom smo prešli na ribu i plodove mora. Probao sam špagete sa gamborima (624 dinara), lignje na žaru (300 g, 702 dinara) i na kraju specijalitet, odličan komad ribe kernja (350 g, 1.357 dinara). Riba je bila sveža, ukus kao da je leto i da smo na Mediternu. Usluga je, razume se, odlična. Konobari još od otvaranja vrata igraju ulogu pomalo poverljivih savetodavaca. Ovo nije loš stav, a ako mu se doda i govor koji jednom delu personala vuče na crnogorski, onda gost pomisli da ima posla s pravim poznavaocima mora.
Nismo hteli ništa od ovoga da pokvarimo, pa smo ribu zalili rashlađenim „šardoneom" vinarije „13. jul" (cena umerena: 770 dinara za buteljku). Da smo došli uveče, zatekla bi nas i pesma i verovatno puniji lokal. Ovako je bilo dosta mesta i prilike da se zaviri u svaki ugao. Restoran ima prostran toalet koji ima sve što je potrebno, osim, avaj, papirnih podmetača za klozet dasku koji misteriozno fale u gotovo svim restoranskim toaletima. No, ne mari. Sapun miriše na kokos, a tu je i dezodorans i mirišljavo pruće. O ovim sitnicama, koje mnogo znače, obično se ne misli. Isto važi i za osmeh. Vremena nisu laka za restorane, ali osoblje nas je ispratilo s istom blagonaklonošću s kojom nas je dočekalo, a to je najbolja preporuka za svaki lokal.
