Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sirogojno: Otvoren Muzej pletilja
SIROGOJNO - U Sirogojnu, zlatiborskom selu čije ime se pročulo u svetu po džemperima i drugim odevnim predmetima ručne izrade, otvoren je Muzej pletilja.
Svečano otvaranje Muzeja okupilo je sinoć meštane, poslovne saradnike Kompanije "Sirogojno", a tri generacije pletilja - bake, kćerke i unučad svedočile su o počecima kućne radinosti u tom selu i kasnijim uspesima.
"Pletiljama u čast i nezaboravu koji će lepotu i neponovljivu originalnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << njihovih dela sačuvati za vremena koja dolaze, upriličena je muzeološka postavka kao trajna pohvala njihovoj istrajnosti, marljivom radu i umeću koje je Sirogojno uvelo u svet i svet dovelo u Sirogojno," zapisala je u katalogu postavke autorka Zorica Zlatić Ivković, istoričarka umetnosti.
Vlasnik Kompanije "Sirogojno" Rade Ljubojević, koji se kao zlatiborsko dete posle školovanja otisnuo u svet i ušteđevinu porodice uložio u razvoj kompanije i sela, rekao je da počeci organizovane kućne radinosti datiraju od 1962. godine.
Sve krenulo od izložbe
Te godine, priseća se Ljubojević, učiteljica Mila Karimanaović, u saradnji sa direktorom Zemljoradničke zadruge Milosavom Stamatovićem, a uz pomoć Stola Obradovića, penzionera iz Beograda, profesorke u penziji Milice Stanojevića i prote Milana Smiljanića, organizuju prvu izložbu rukotvorina zlatiborskih pletilja, posle koje su usledili seminari i obuka.
Procvat kućne radinosti u Sirogojnu vezuje se za Dobrilu Smiljanić, koja je stigla na Zlatibor da bi unapredila turizam, a svu svoju životnu energiju i profesionalni rad posvetila pletiljama, čiji je bila organizator posla, kreator, upravnik, misionar i vizionar.
Pletiva osvojila svet
Krajem šezdesetih godina usledile su izložbe rukotvorina zlatiborskih pletilja, najpre u Beogradu, a zatim i drugim republičkim centrima bivse Jugoslavije, na prijemima za diplomate i ambasadore, a zatim se krenulo u svet.
Džemperi, jakne, mantili, kaputi, kompleti, kape i šalovi iz Sirogojna rado su viđani na modnim revijama i u izlozima eksluzivnih radnji u Švedskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Americi i Japanu, a o pletiljama pišu modni časopisi u svetu.
Za inostranstvo godišnje 90.000 odevnih predmeta
Ostaće zapamćeno da je tokom devedesetih godina, oko 3.000 zlatiborskih pletilja, za potrebe inostranog tržista godišnje plelo 90.000 odevnih predmeta od islandskog prediva, u vrednosti od 7.000.000 dolara.
Idilu zlatiborskih pletilja prekinule su sankcije uvedene našoj zemlji posle raspada SFRJ, kada je prestala da stiže vuna sa Islanda, a ni džemperi se više nisu mogli prodati, tako da su pletilje, ne svojom voljom, odlazile u zaborav.
Kompanija „Sirogojno" danas
Kompanija "Sirogojno", po rečima Ljubojevića, ima kooperantske odnose sa 300 pletilja, uglavnom starijih žena, koje godišnje ispletu oko 6.000 dzempera i drugih odevnih predmeta koji imaju svoje tržiste u Japanu, Francuskoj, Švedskoj, Danskoj i Islandu.
Muzej pletilja u Sirogojnu svečano su otvorili jedna od najstarijih pletilja Brana Planić i profesor Mića Jovanović, koji je odao priznanje ženama Sirogojna za zasluge što je nekad zabačeno selo, bez puta, struje i vode, postalo poznato u svetu i preobrazilo se u turističko mesto koje godišnje poseti više desetina hiljada turista.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
