Izvor: Southeast European Times, 03.Maj.2011, 18:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Širenje Istanbula donosi poteškoće

Istanbul doživljava građevinski bum i preti da postane međunarodni poslovni centar. Ipak, od tog trenda zaziru neki njegovi žitelji.

02/05/2011

Tekst i fotografije Alina Lehtinen za Southeast European Times iz Istanbula – 2.5.2011.

Ubrzana urbanizacija, demografske promene i ekonomski rast proširili su granice Istanbula, pa je karakter grada promenjen. Sa petnaestak miliona stanovnika, grad se u svojim najudaljenijim tačkama prostire na više od 100 >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kilometara.

Profesor Tahire Erman, stručnjak za urbanističko planiranje na univerzitetu Bilkent u Ankari, kaže za SETimes da je Istanbul toliko veliki da bi bilo ispravnije da se o njemu govori kao o regionu, nego o gradu.

„Istanbul je centar i okružen je industrijskim periferijama“, kaže on.

Posle Drugog svetskog rata, većina turskog stanovništva živela je u ruralnim oblastima, dok danas 70 odsto ljudi živi u urbanim sredinama, među kojima Istanbul privlači najviše doseljenika. Zbog brzog i često nasumičnog razvoja grada povećan je pritisak na infrastrukturu, posebno time što je povećana potreba za stambenim prostorom.

„Postoje dve veoma različite grupe ljudi koji se doseljavaju u Istanbul“, objašnjava Erman. „To su ljudi koji dolaze iz istočnih i jugoistočnih krajeva Turske, pošto u svojim selima više nemaju od čega da žive zbog sve žešćih političkih sukoba sa separatističkom kurdskom partijom PKK, kao i pripadnici nove srednje klase, koji se doseljavaju u Istanbul zbog toga što je grad bolje povezan sa međunarodnim finansijskim tokovima i informacionom ekonomijom.“

Mrtva trka za nekretninama

Građevinska industrija cveta sa rekordnim brojem ljudi koji se doseljavaju u Istanbul.

Kosmopolitska priroda Istanbula i njegova strateška pozicija privlače brojne međunarodne kompanije, koje u tom gradu osnivaju svoja regionalna predstavništva. Njihovo poslovanje pomaže turska vlada, koja želi da Istanbul pretvori u regionalni poslovni centar.

Takva politika, međutim, može da izazove neželjene posledice po žitelje grada. „Životni prostor je toliko dragocen u Istanbulu i sve veći broj globalnih privrednika zainteresovano je za grad. Brojni moćni igrači međusobno se nadmeću oko zemljišta“, kaže Erman.

„To će povećati pritisak na infrastrukturu i njen odnos sa defavorizovanim grupama“, dodaje on. „Opštinske vlasti sa izgovorom profitabilnosti uzimaju životni prostor siromašnim stanovnicima. Istanbul planira velike projekte, kojima se mnogi protive.“

Neki kažu da se opasnost od zemljotresa koja preti Istanbulu koristi kao izgovor za rušenje tzv. „gečekondu“, odnosno udžerica, čiji siromašni žitelji ostaju bez krova nad glavom.

U Atasehiru, kvartu koji se nalazi na anadolijskoj strani grada, mnogi žitelji uplašeni su da će izgubiti krov nad glavom. U tom kvartu sprovodi se jedan od najvećih projekata urbanističke transformacije u istoriji Istanbula.

Država želi da centralizuje finansijski centar Turske, uključujući najveće banke i istanbulsku berzu, time što će ih smestiti u Atasehir. Građevinski radovi su već počeli i neboderi brzo niču.

Na sve strane su dizalice i gradilišta, a neki žitelji strahuju da će biti preseljeni.

„Turska kompanija Agaoglu gradi nekoliko luksuznih kuća u tom kvartu. Te kuće grade se veoma brzo i često na placevima ljudi koji tamo žive“, objašnjava Erman. „Ljudi su zabrinuti. Brinu se šta će biti sa njima, njihovim kućama i njihovim kvartom.“

„Investitori želi da otkupe zemlju za nove stambene zgrade. Već su sagradili takve zgrade unutar zatvorenog kompleksa na drugoj strani puta“, objašnjava Ahmet, koji živi u tom kraju.

Plac na kome stanuje je problematičan za investitore, jer je u vlasništvu nekih 800 građana. Mnogi od prvobitnih vlasnika su umrli i ostavili zemlju svojoj deci, pa je plac podeljen na stotine manjih parcela. Sada jedan investitor pokušava da nametne aranžman vlasnicima na osnovu koga bi na njihovoj zemlji sagradio stambeni kompleks.

„Zbog toga nisam siguran da ću dobiti novi stan“, kaže Ahmet, koji objašnjava da su vlasnici placeva na drugoj strani puta dobili novi stan od investitora, umesto da budu primorani da se sele. Sa njegove strane puta, međutim, vlasnici zemljišta nisu raspoloženi za dogovor.

Još jedan žitelj Atasehira, koji radi kao mehaničar, kaže da je spreman da se seli zbog izgradnje novog finansijskog centra i investitora koji otkupljuju okolne placeve. „Ne znam kada ću morati da se odselim“, dodaje on.

Prema rečima Nedžati Koz, agenta za nekretnine iz Umranije, kvarta pored Atasehira, zbog novih zgrada koje gradi Uprava za razvoj stambenog prostora Turske i građevinskih firmi kao što je Agaoglu, ljudi neće biti izbacivani iz svojih domova.

„Svi koji žive u udžericama u Atasehiru biće preseljeni u nove zgrade“, kaže Koz za SETimes. „Neće biti izbačeni; naprotiv, dobiće bolji smeštaj.“

U ovoj raspravi žitelji se suprotstavljaju investitorima. Urbanistički projekti u Istanbulu brinu i ljude koji žive u Tarlabasiju, starom, trošnom kvartu sa brojnom kurdskom populacijom, koja živi nedaleko od centralnog gradskog trga Taksim.

Zbog procesa gentrifikacije u Tarlabasiju, mnogi Kurdi i Romi, koji iznajmljuju stanove u tom kvartu, strahuju da će biti primorani da se odsele, jer nemaju novca za nove stanove koje nudi TOKI, koji koštaju 4.000 lira avansa i 400 lira mesečne zakupnine za stanove.

Projekat obnove u Tarlabasiju počeo je 2007, kada je građevinska kompanija Calik Holdinga GAP Construction Company dobila tender. Međutim, vlasnici zemlje u tom kvartu tvrde da ih opština nije konsultovala niti zatražila dozvolu pre nego što je odobrila projekat.

Samo nekoliko vlasnika zemlje uspelo je da se dogovori sa Čalik Holdingom. Vlasnici zemlje odlučili su da formiraju Udruženje za solidarnost sa vlasnicima kuća u Tarlabasiju i stanarima.

Udruženje tvrdi da je opštini više stalo do finansijske dobiti nego do kulturnih i istorijskih vrednosti zgrada.

„Kulturno i istorijsko nasleđe Tarlabasija biće žrtvovano zbog finansijske koristi nekih ljudi ili kompanija“, rekla je Hurijet dnevnim vestima prošle godine Mucela Japici, arhitekta iz Unije komora turskih inženjera i arhitekti.

Iako priznaju da su mnoge zgrade u Tarlabasiju u lošem stanju, vlasnici kuća tvrde da holding kompanija planira da sruši i skoro renovirane zgrade.

Da bi se čula i njihova strana priče, kritičari plana urbanističke obnove preduzeli su akcije i na međunarodnom planu. Evropski sud za ljudska prava odlučivaće o tužbi koju je udruženje podnelo prošle godine.

Nastavak na Southeast European Times...